Хроника Трећег програма

55. Октобарски салон под називом "Ствари које нестају" одржан је од 19. септембра до 2. новембра у некадашњој згради Војне академије, а данас згради Музеја града Београда у Ресавској улици. Изложбу је поставио берлински архитекта Роџер Бундшух, а селектори су били Николас Шауфхаусена и Ванеса Џоан Милер. По речима Долорес Станојевић, проблем историјске амнезије, парадокс заборава и чувања, опседнутост садашњим тренутком и формом личног изражавања која чини нејасним границе субјективности била су главна путања овогодишњег салона. Сходно томе, кустоси су одабрали радове који за тему имају политичка збивања, као и питање крхког статуса слике у доба фотографије и филма. Дан уочи затварања изложбе проглашени су најбољи радови, по избору трочланог жирија (у саставу Шејмус Кили, Лидија Мереник и Мишко Шуваковић); награђени су Меги Рустамова за филм Позив на путовање и Дејан Калуђеровић за двоканалну звучну инсталација са слајд пројекцијом Први мај 1977, захвалницу за ангажовање у организовању ове манифестације добили су Миа Давид и њен тим, док је награда Културног центра Београда која подразумева изложбу 2016. године припала Милану Младеновићу за рад Без назива (Школске столице).

* * *

Књигу Едиба Јагањца Сарајевска принцеза недавно је објавио издавач ТКД „Шахинпашић" из Сарајева. Реч је о једном од најпотреснијих остварења о којима се говорило на тек завршеном Сајму књига, о делу које излази из оквира чисте документаристике и залази у литературу, на трагу писаца нове босанскохерцеговачке прозе. Како нас обавештава Анђелка Цвијић, животни позив Едиба Јагањца је медицина, ужа специјалност хирургија, а прозни првенац Сарајевска принцеза је сведочанство о опсади Сарајева током рата деведесетих. Писана у првом лицу, та болно искрена аутобиографска књига надграђена је пасажима фикције који врло успешно праве равнотежу страшној реалности. Сарајевска принцеза је истом руком написана из два угла: из једног, говори лекар који је са својим колегама бескрајно посвећен спасавању људи у државној болници, али и изван ње, доказујући да хуманост није професија; из другог, приповеда надарени писац који стварност доктора подиже на метафизичку раван.

* * *

На предстојећем Фестивалу ауторског филма, који ће се одржати од 27. новембра до 1. децембра у Музеју Југословенске кинотеке, биће приређен омаж есејисти, филмском критичару, сцаенаристи, преводиоцу и дизајнеру - Бранку Вучићевићу. У тексту Музеј и лавиринт стваралаштва Срђан Вучинић нас подсећа на различите димензије Вучићевићевог рада: прво, на његове филмске критике, боље рећи есеје, објављиване крајем 50-их а сакупљене много касније у књизи Имитација живота; потом, на сценарио за филм Сплав медузе писан за Карпа Годину; и најзад, на рад на превођењу модерних класика са енглеског језика (попут, Лаурија, Набокова, Вонегата, Дојла и тако даље).

Уредница емисије Тања Мијовић.