Александар Фатић: Филозофска пракса као начин филозофског живота

Александар Фатић у тексту објашњава шта се подразумева под „филозофском праксом". Наиме, покрет филозофских практичара започео је осамдесетих година прошлог века тако што је једна група филозофа, прво у Америци, а потом и у Европи, или напустила своје катедре на универзитетима и отворила филозофска саветовалишта, или увела примењену филозофију ове врсте као паралелну активност са академским радом. Немачки професор филозофије Герд Ахенбах напустио је место на универзитету и отворио саветовалиште, а потом и школу филозофске праксе која постоји и данас. У Америци, Лу Мариноф и Ран Лахав били су међу првим лидерима покрета филозофских практичара и оснивачи прве међународне конференције филозофских практичара на Универзитету Британске Колумбије, 1994. године. Од тада до данас одржано је 13 великих међународних конференција, а двадесетогодишњица овог све већег покрета прослављена је конференцијом која је недавно одржана у Београду.

Иначе, покрет филозофских практичара развија се данас кроз национална удружења. Основне области рада филозофских практичара су индивидуално и групно саветовање, одржавање такозваних „фило-кафеа" (филозофских дискусија о кључним животним питањима у неформалној атмосфери кафеа), консултантски рад за институције и корпорације на развијању корпоративне и институционалне етике, изради етичких правилника, унапређивњу рада колектива, укључујући и такозване „стандарде добре праксе", објашњава Фатић. Најутицајније савремено удружење у области филозофске праксе је Америчко удружење филозофских практичара, којим руководи вероватно најпознатији светски филозофски практичар, Лу Мариноф (један од учесника београдске конференције) који је и аутор бестселера под насловом Платон а не Прозак, преведен на више од 50 светских језика, укључујући и српски.

Уредница Оливера Нушић.