Хроника Трећег програма

Са двадесетог Сарајево Филм Фестивалa, одржаног од 15. до 23. августа, Дејан Петровић издваја филмове Ленија Абрахамсона Френк и Дејвида Роберта Мичела Прати ме. Сценарио за филм Френк настао је на основу новинског текста Џона Робинсона о једној музичкој групи чији је фронтмен интровертни младић безгранично заљубљен у музику; прича је изрежирана на веома инвентиван начин тако да је сарајевска публика могла да види чудно, уврнуто и несвакидашње остварење које ће своје љубитеље сигурно пронаћи макар међу обожаваоцима алтернативних музичких састава. С друге стране, Мичелов филм пати од сличних недостатака као и његов превенац Мит о америчком ноћењу који је приказан пре неколико година на Сарајево Филм Фестивалу - овом амалгаму трилера, хорора и тинејџерске драме понајвише недостају карактеризација ликова, као и смисао и повезаност међу збивањима. 

*      *      *

Недавно је издавачака кућа "Албатрос" из Београда објавила књигу песама Енеса Халиловића Зидови. Како коментарише Никола Живановић, оно по чему се Зидови разликују од ранијих Халиловићевих збирки је сличност са песником Тедом Хјузом и његовом књигом Врана. На сличан начин као Хјуз, Халиловић целу књигу компонује око једног симбола, с тим што свака песма пружа другачији приступ том симболу. Важно је напоменути и да песник ни у једном тренутку није изгубио властиту индивидуалност и да је и поред сасвим другачијих формалних одлика у овим песмама лако препознати песника Листова на води и Песама из болести и здравља. Такође, збирка Зидови се одликује вештим мешањем готово библијског језика (или језика етиолошког предања) са научним, као и бројним референцама из културе, како стране тако и домаће.

*     *     *

Књигу тестова Станислава Бајића Од Есхила до наших дана, коју је приредио Зоран. Т. Јовановић, недавно је објавио Институт за позориште, филм, радио и телевизију Факултета драмских уметности из Београда. Књига садржи критичке и есејистичке текстове посвећене позоришној уметности које је Бајић објављивао у дневним новинама и књижевној периодици од 1950. до 1989. године. По речима Радомира Путника, Станислав Бајић издваја се из невелике групе тадашњих позоришних критичара (значајних и утицајних стваралаца као што су Ели Финци, Бора Глишић, Станислав Винавер) по томе што критику негује као функционални део позоришног догађаја. Бајићева критика увек настоји да драму лоцира у историјском времену и простору, да у драмском тексту истакне оне упоришне тачке које одређују идејну основу представе, а потом да у редитељској поставци, глумачком тумачењу и доприносу других уметничких сарадника утврди колико је остварено од претпостављене замисли.

Уредница емисије Тања Мијовић.