Хроника Трећег програма

Издавачка кућа Амоните из Београда недавно је, у преводу с енглеског Владимира Кракова, објавила књигу Пропаганда Едварда Бернајса, америчког аутора који се сматра оснивачем и кодификатором институције менаџмента за односе с јавношћу (Public Relation - PR). Ово дело је први пут објављено 1928. године, а настало је из истраживања психолошких механизама који се користе у јавној комуникацији ради манипулисања широким друштвеним масама. Актуелност и провокатиност Бернајсових увида уочљиви су готово из свих момената књиге, које наводи и кометар и ше Алаксандар Гајић: „групна психологија и пориви маса, сматрао је Бернајс, имају велику улогу за успешно промовисање техника масовне комуникације. Ослоњене на прималне инстинкте и утопљене у менталитет гомиле, истомишљеничке групе гравитирају ка утицајним личностима које се позиционирају као њихови узори или предводници... свесно и интелигентно манипулисање организованим навикама и мишљењима маса важан је елемент демократског дрштва". Ипак, Бернајс не наводи начине за обезбеђивање од злоупотреба пропаганде, него се задовољава слабашним етичким кодексом пи-ар агенција.

*      *      *

Ове године навршило се 150 година од рођења Бранислава Нушића, а „шабачка епизода" о којој пише Добрило Аранитовић тиче се обележавања дана Светог Архангела Михаила у тамошњој цркви. Прeма сведочењу часописа Време, Нушић је одржао две здравице упућене Козацима који су се тамо окупили, а у једном од својих обраћања је рекао: „Откуда ја Козак? Зашто? Наши листови налазе да сам ја врло погодна личност за карикатуру и овога су пута једва дочекали да ми се смеју, велећи: доста си се ти смејао другима, сада ћемо ми теби. Али су се преварили. Козаци представљају здрав орган, најздравији орган у руском организму, јер имају два лица: кад се ради - ради се, кад се гине - гине се, а кад се смеје и забавља, онда се, и одиста смеје и забавља. Код Козака нема оне опште руске сентименталности, тежине у посматрању живота, а има с друге стране много радости и фанатичкога осећања дужности према рођеној земљи. Највећи представник ове козачке карактеристике је козачки велики књижевник Гогољ. Он се и смеје и плаче у својим делима, он и пати и ради: у нашем малом народу ја у томе личим на њега: видим и озбиљну и комичну страну живота, ја се и смејем и плачем. Ето ту лежи та веза између мене и Козака и није чудо што су они осетили да сам им ја близак, а то значи да им је блиска цела наша земља, цео наш народ".

Уредница емисије Тања Мијовић.