Мари Фресак: Мој живот код руских милијардера (одломци романа)

Новинарка Мари Фресак живела је неко време, као наставница француског, у породици руског милијардера, новобогаташа, олигарха... Покушала је да опише тај свет „прекривен шљокицама, често надреалистичан", и своје доживљаје у њему, „као и понекад сурову свакодневицу Московљана". Каже како се при томе није трудила да буде исцрпна и објективна, мада је њен приказ неретко репортерски веродостојан и повремено налик, како и сама примећује, социолошком извештају.

Овде, као илустрацију, преносимо одломак из дела текста под насловом „Фото-робот једног олигарха":

„Замислите срећног добитника на лотоу.
Руса.
Одједном је стекао неодољиву ауру, па се у њега заљубило младо створење достојно сликања за Вог. Она свакодневно жуди за њим, у његовом бункеру који штити читава војска телохранитеља.
Његова деца, коју обожава колико и своје милијарде, просто су предивна. Уосталом, он се максимално труди да их има што више, чиме наглашава своје родољубље, јер на тај начин учествује у демографском расту руског народа. Деца му се образују у најбољим московским или европским приватним школама. Тата чак не мора ни да им купује дипломе.
Очигледно, током година и захваљујући пословним путовањима, руски олигарх се 'вестернизовао'. У ресторану више не чачка зубе, избегава кошуље од штраса и не потписује никакве уговоре док је под дејством вотке. Али цивилизовани манири не успевају предуго да обуздају његову словенску природу. Склону претеривањима. Она понекад избије на површину поводом разних шљаштећих стварчица. Има један виц који добро илуструје стање духа те нове класе: 'Сретну се два Руса. Први каже: Види, имам нову кравату, платио сам је 500 долара! Други му одговара: Будало! Знам где си могао исту такву да купиш за 800!' Упркос свему, не можемо тим људима баш увек да замерамо што претерују, рецимо кад се нађу у наступу дарежљивости, као што често бива. Руски олигарх не штеди на напојницама. Док је на одмору с породицом или с пријатељима, он је тај који части: плаћа авион, таксије, луксузне хотеле, ресторане... Али то није све. Код Соколових, на пример, сви који су кренули на пут, рачунајући и запослене, имају обавезу да уживају. Инструктор голфа не може да нађе карту бизнис класе за дан свог одласка? Позивају га да се превезе породичним млазњаком. Гувернанта делује одушевљено њиховим ајпедом? Лични асистент брачног пара за пет минута добија задатак да исти такав купи за њу. Друга гувернанта се осећа баш уморно? Добија неколико додатних дана одмора. Неко од запослених се озбиљно разболи? Одлази на лечење у неку од најбољих приватних болница у Паризу, а сви медицински трошкови су му покривени. Неко је отпуштен, пошто је откривено да је алкохоличар? Иако га шаљу од себе, ипак му пре одласка плаћају третман детоксикације... Оваква пракса познаје и повремене злоупотребе, али за богаташе као што су руски олигарси најважније је да буду окружени људима који су одушевљени што припадају њиховом кругу друштва."

Уредник: Ђура Војновић