петак, 05. сеп 2014, 22:30
Хроника Трећег програма
У вечерашњој емисији можете пратити осврт Бојане Симеуновић на међународну конференцију Чему још образовање?, као и осврт Ивана радосављевића на књигу Владиславе Војновић Козје уши.
У Ковачици, мултинационалној варошици недалеко од Београда чувеној по наивном сликарству, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Зрењанинска гимназија и невладина организација „Група 484" организовали су прву међународну конференцију о теми „Чему још образовање". Конференција је одржана од 6. до 8. јуна, а била је замишљена као интердисциплинарни спој три тематске целине - "историја и теорија образовања", "образовање у транзицији" и "наставник на сцени". Циљ конференције је био да се покрену кључна питања о суштини и сврси образовања, као и да се критички преиспитају структуре образовних система данашњице. Међу излагањима на скупу Бојана Симеуновић посебно издваја она која су одржали Дипанита Дата из Калкуте, Имтијаз Ахмед из Даке, Елизабет Плате из Витенберга, Михаела Шулце из Сиегена, Зоран Великовски и Елена Ризова из Скопља, Јанез Водичар из Скопља, али ће бити речи и о предавањима наших аутора - Адриане Захаријевић, Даше Духачек, Јелене Ђурић, Јелене Ћериман, Ксеније Перишић, Александре Максић, Александра Добријевића, Небојше и Предрага Крстића.
* * *
Издавачка кућа Дерета из Београда објавила је крајем прошле године роман Владиславе Војновић Козје уши. По речима Ивана Радосављевића, ова књига свом читаоцу доноси једну посебну врсту уживања: „оно уживање кад осетимо да је књижевност, поред осталог, игра. Мајсторија те игривости огледа се у томе што материјал којим оперише ауторка, заправо, игри уопште не погодује. У овој књизи, наиме, тематизовани су сиромаштво, убиство, силовање, постјугословенски ратови и потрага за ратним злочинцима, породично злостављање, киднаповање, алкохолизам. Чујем већ примедбу: па зар није фриволно шалити се таквим стварима? Свакако би могло да буде, али књижевна игра о којој говорим није нимало неозбиљна нити шаљива. У њеној основи стоји иронија, која је у читаву књигу уткана промишљено и доследно. Носилац ироније је приповедни глас, односно лик саме ауторке, који повремено чак директно ступа у наративни свет Козјих ушију, а читаоцу се углавном обраћа с маргина тог света, у току самог чина његовог уобличавања".
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари