Хроника Трећег програма

У оквиру фестивала Град театар Будва, 5. августа премијерно је изведен комад „Три сестре" Антона Павловича Чехова, у адаптацији Слободана Милатовића и режији Ане Вукотић. Представа је настала као копродукција Града театра, обновљеног Фестивала интернационалног алтернативног театра (ФИАТ) из Подгорице и Јавне установе „Захумље" из Никшића (познатије као, ЈУ Захумље), а играна је у аскетском ентеријеру иницијално бенедиктинске, а касније фрањевачке цркве Света Марија која се налази на рту, у југозападном делу Старог града у Будви, пише Ана Тасић. 

* * *

Филм Чефурји раус (или Јужнњаци марш!) имао је босанскохерцеговачку премијеру на Сарајево Филм Фестивалу који се одржава од 15. до 23. августа. Филм је снимљен према истоименом роману Горана Војновића који потписује и сценарио и режију овог остварења, при чему му је у писању помогао Абдулах Сидран, обавештава нас Дејан Петровић. Радња филма се одвија у сиромашнијем љубљанском кварту Фужине, који насељавају досељеници махом из јужних крајева СФРЈ, а главни јунак је младић који могућност за излазак из суморне и безперспективне свакодневице види у остваривању успешне кошаркашке каријере.

* * *

Поставка Осам начина да се превазиђу простор и време друга је изложба у оквиру пројекта „Начини да се превазиђу", који је реализован у сарадњи београдског Салона Музеја савремене уметности из Београда и галерије Кунстлерхаус из Бремена, где је крајем децембра била представљена изложба Седам начина да се превазиђу ограничења. Међу изложеним експонатима Долорес Станојевић посебну пажњу посвећује фотографијама Стевана Живадиновића „Један минут пре убиства" и „Два минута пре злочина", потом делу Немање Лађића „The mirror set up", затим звучној инсталацији „Over the rainbow" пољске уметнице Каролине Фреино, видео раду „Мит о прогресу" Кларе Линден из Шведске, као и инасталацији хрватског уметника Игора Ешкиња „Реконструкција ".

* * *

Роман Ратка Дангубића Острво од пепела објавила је крајем прошле године издавачка кућа Архипелаг из Београда. Ово дело Иван Радосављевић карактерише као спој породичног драмолета и савременог политичко-историјског пејзажа, јер Дангубић не наглашава динамику заплета, не поставља питања ка чијим би одговорима читалац нестрпљиво напредовао, не ређа перипетије на чијем крају се коначно открива ко је, и зашто починио некакав злочин, превару или издајство. То не значи да је аутор можда подбацио у описивању породичних ломова и траума, нити да је, рецимо, проћердао потенцијале прљавог кримића које нуди наш данашњи друштвени живот - напротив, успео је да свом читаоцу пружи много више од тога.

Уредница емисије Тања Мијовић.