Жан-Мари Ле Клезио: Трагалац за златом (роман)

„Француски прозаист, нобеловац Ле Клезио рођен је у Ници 1940, а сада, после дугогодишњег странствовања, најдуже у току године борави на граници Мексика. Води порекло од једне бретонске породице која је у XVIII веку емигрирала на острво Маурицијус, где се управо одвија радња романа Трагалац за златом, чије ћемо одломке слушати у двонедељном циклусу Из рукописа. После Пустиње, опет нас упознаје са, до објављивања његових романа, мало познатим пределима света.

Од своје седме или осме године Ле Клезио пише, као да на тај начин упознаје тајне слова. Није ништа објављивао пре романа Парница, који се појавио крајем 1963. године и добио награду Ренодо. До сада су му дела објављена у тридесетак књига, а најпознатија су: Потоп, Рат, Ка леденим бреговима, Мексички сан или прекинута мисао, Људи облака, Златна рибица, Африканац, Тужбалица о глади, Пустиња, у издању „Чаробне књиге", а код истог издавача ускоро излазе романи Трагалац за златом и Карантин. Пише и за децу, а често су му те приче објављиване у изборима приповедака за одрасле, као на пример, `Дечак који је волео море` - у антологији Острво на два мора.

Трагалац за златом је објављен 1985. код Галимара. Ово је пре свега пустоловни роман који нас нагони да путујемо и да маштамо. Ле Клезио нас води од острва Маурицијуса до бојних поља Француске и Белгије у току Првог светског рата. И враћа нас потом на поља шећерне трске где рат никада не престаје.

Злато непознатог пирата, за којим трага главни јунак, није пронађено, али је путовањем на палуби лађе „Зета", посматрањем небеског свода који у звезди „Арго" одражава пут галије Аргонаута, древних трагалаца за златним руном, откривено благо поезије, љубави оличене у девојци Уми, као и големо пространство мора где је човек увек слободан."

Из уводне белешке Мирјане Вукмировић

Уредник: Радмила Глигић