Дидије Ерибон: Биографија Мишела Фукоа

Мишел Фуко (Michel Foucault, Поатје 1926 - Париз 1984), филозоф, историчар идеја, друштвени теоретичар, филолог, књижевни критичар, психолог, активиста, писац... По завршетку студија на изузетно цењеној и изузетно селективној Високој нормалној школи, установи изван система државних универзитета (основаној 1793), неколико је година службовао у иностранству (Шведској, Пољској, Немачкој) као наставник француског и организатор културних догађаја у Француским културним центрима у тим земљама. Показао је изванредне способности - наставничке, организационе, иноваторске. Истовремено, писао је докторску тезу која ће постати чувена књига Историја лудила у доба класицизма.

Том раздобљу Фукоовог живота посветио је његов биограф Дидије Ерибон поглавље Упсала, Варшава, Хамбург у књизи Мишел Фуко која је објављена пет година после Фукоове смрти, 1989. године. Непотребно је рећи да је аутор лично познавао Фукоа и да је годинама пријатељевао с њим, и имао многе непосредне контакте с његовим савременицима. Та биографија, дугачка више од шест стотина страница, досада је преведена на двадесетак језика, а код нас ће се појавити у издању Karposbooks из Лознице.

Аутор биографије, Дидије Ерибон, француски је писац и филозоф, историчар француског интелектуалног живота, ангажовани интелектуалац, професор на Факултету за филозофију, хуманистичке и друштвене науке Универзитета у Амијену. Више година је био гостујући професор на Универзитету Беркли у САД.

Аутор је петнаестак дела. Између осталих: Мишел Фуко и његови савременици (1994) Размишљања о геј питању (Réflexions sur la question gay, 1999), Морал мањинског (Une morale du minoritaire, 2001) и Повратак у Ремс (Retour à Reims, 2009).

Текст чита Марица Милчановић.
Уредница Оливера Нушић.