Хроника Трећег програма

Представа Др Нушић, у адаптацији и режији Кокана Младеновића и копродукцији Крушевачког позоришта и Народног позоришта Сомбор, премијерно је изведена 25. априла на сцени Сомборског позоришта. Како коментарише Александар Милосављевић, Mлaдeнoвићeвa прeдстaвa je духoвитa кoликo и гoркa; oнa je пoхвaлa Нушићeвoм хумoру, али и oпoмeнa дa свe oнo штo je oвaj писaц мислиo, a ниje дo крaja изрeкao, нe сaмo дa и дaнaс пoстojи, нeгo je у мeђуврeмeну и нaрaслo мeњajући oблик oд нaивнe и нeвинe пoругe мeнтaлитeту у хрoничнo стaњe духa нaциje кoja сe вишe нeмa чeму нaдaти... Ова поставка je мнoгo вишe oд свeчaрскe, пригoднe прeдстaвe кojoм сe oбeлeжaвa Нушићeв jубилej, oнa je бoлнo, тeaтaрски aтрaктивнo и вaљaнo oсмишљeнo свeдoчaнствo дa нaс слaвни кoмeдиoгрaф ничeму ниje пoдучиo, aли и рeчити дoкaз дa ниje писao узaлуд.

*     *     *

Поставка радова Бреде Бебан (1952-2012) Назовимо то љубав изложена је у галеријским просторијама Културног центра Београда. Како пише Љиљана Ћинкул, ова наша значајна визуелна уметница, филмски стваралац и кустос/креативни продуцент стекла је током деценија посвећеног рада националну и интернационалну афирмацију. Њен живот и рад обележени су временом 90-их када је искусила талас миграцијских фрустрација изазваних проистеклих распадом Југославије. Са својим животним и уметничким партнером Хрвојем Хорватићем (1958-1997) потражила је сигурнију нову адресу, а највише времена провела је у Великој Британији. На овој изложби приказани су радови који су настали упрвао у преиподу од 1992. до 2012. године, попут „Назовимо то љубав" (2000), „Лежим на кревету чекајући да његово срце престане да куца" (2000) „The most beautiful woman in Gucha" (2006), „Уметност уживо" (2008-2011), „Прелепо изгнанство", „Моја посмртна песма", „Кратки филмови за плакање" и тако даље.  

*     *     *

Једна од најпосећенијих изложбених манифестација у последњих годину дана свакако је била мултимедијална поставка Живео живот. Међународна изложба лепог живота од 50-их до 90-их година двадесетог века. Изложба је реализована у два наврата - прво, од 4. јуна до 31. јула 2013, а потом је приређено допуњено и проширено издање од 14. децембра 2013. до 28. фебруара 2014. Експонати, однодно симболи свакодневног живота грађана бивше Југославије, били су постављени на три нивоа некадашње Робне куће Београд у Кнез Михајловој улици. Како нас обавештава Долорес Станојевић, планирано је и да ова изложба, која је прерасла у својеврсни феномен, гостује у земљама региона, а жеља организатора је да се након тога претвори у сталну поставку, можда управо у истом простору у којем је први пут била реализована.

Уредница емисије Тања Мијовић.