петак, 18. апр 2014, 21:55
Хроника Трећег програма
На почетку емисије можете слушати осврт Ане Тасић на представу "Славна Флоренс" у режији Ђурђе Тешић. Потом емитујемо осврт Петра Јончића на филм Срђана Драгојевића "Атомски здесна", као и осврт Дејана Петровића на филмове Терија Гилијама "Нулта теорема" и Франсоа Озона "Млада и лепа". Хронику завршавамо освртом Радомира Путника на студију Сњежане Бановић "Држава и њезино казалиште".
Представа Славна Флоренс, према тексту Питера Квилтера и у режији Ђурђе Тешић, премијерно је изведена 3. априла у Атељеу 212. Комад је инспирисан истинитом причом о америчкој оперској певачици познатој по болном одсуству талента, али и по одлучности, упорности и жељи за публицитетом. Главну улогу тумачи Горица Поповић, која је природно, лежерно и сугестивно успела да обликује лик жене којој је грозно певање смисао постојања. Сходно томе, представу Славнa Флoренс публика ће сигурно волети и то, пре свега, због безбрижне и необавезујуће комичности, оцењује Ана Тасић.
* * *
Нови филм Срђана Драгојевића Атомски здесна премијерно је приказан 9. априла у Сава центру. Као и ранија Драгојевићева оствaрења и ово се одликује хумором којим се гледалац уводи у узнемирујућу и трагичну причу, а садржај - продаја „тајм шеринга" наивним туристима, иако делује комично, уствари открива читав сплет социопатских односа, како међу трговцима тако и међу туристима. Осим тога, „тајм шеринг" као продаја апартмана на 99 година, само је метафора за идеју о планирању живота, што је на балканском трусном подручју готово немогуће, коментарише Петар Јончић.
* * *
Из програма недавно завршеног 42. ФЕСТ-а Дејан Петровић издваја два филма - Нулту теорему Терија Гилијама и Млада и лепа Франсоа Озона. Гилијамова високоестетизована апокaлиптична визија устројства људског друштва, са готово свим дистопијским елементим (попут деперсонализације и потпуне контроле), свакако није разочарала обожаваоце овог филмског ствараоца. С друге стране, импресиониран и пасиоиран психологијом женских ликова, Франсоа Озон се и у филму Млада и лепа придржава своје поетике, макар и по цену репетитивног рециклирања.
* * *
Студију Сњежане Бановић Држава и њезино казалиште, чији је поданаслов Хрватско државно казалиште у Загребу 1941-1945, недавно је објавила издавачка кућа Профил из Загреба. Ауторка је позната као уметница која је каријеру градила остваривши преко 30 режија у најзначајнијим позориштима у Хрватској, а режирала је у Чешкој, Србији и у Сједињеним Америчким Државама. Према речима Радомира Путника, Сњежана Богдановић излаже грађу објективно, оспоравајући неке до сада присутне оцене рада Хрватског државног казалишта у Павелићевој држави. Без импровизовања и неутемељених претпоставки, ова ауторка тезе заснива на аутентичној архивској грађи, узимајући у обзир и субјективне исказе уметника и учесника позоришних збивања у доба Другог светског рата.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари