понедељак, 07. апр 2014, 22:10
Проучавања човека
Александар Олегович Бољшев: Наука мржње
У понедељак, 7. априла, у две емисије слушаћете текст Александра Олеговича Бољшева "Наука мржње", у преводу Добрила Аранитовића.
Александар Олегович Бољшев (1955) професор је на катедри за историју руске књижевности Филолошког факултета Санкт-петербуршког државног универзитета. Његова најпознатија дела су: Исповедно-аутобиографски принцип у руској прози друге половине 20. века, Дисидентски дискурс и руска историја, Ремек-дела руске прозе у светлу психобиографског приступа.
Бољшев дуго година проучава „неуротичку мржњу, тачније речено, њен усмени израз - такозвани конфронтационо-неуротични дискурс, чији је најзначајнији елеменат демонизована слика непријатеља". Овај облик мржње понекад се назива и мржњом „с пеном на уснама" и ми се с њим, како још каже Бољшев, у сфери свакидашњице суочавамо на сваком кораку. Међутим, како на другом месту додаје, и кључни догађаји светске историје обележени су „печатом доминације афективне мржње, која, захватајући милионе људи, постаје регулатор њиховог понашања, што на крају има за последицу револуционарне катаклизме и погромашке ратове".
Аутор се пита каква је природа конфронтационо-неуротичке илузије и шта најчешће мрзимо „с пеном на уснама": „Рекло би се да је одговор очигледан. Човеку је мрзно оно што му је туђе, што му је страно. Међутим, ствар је много сложенија. Парадокс се састоји у томе што је, у већини случајева, неуротички гнев пројекција дубинских персоналних комплекса појединца ван, то јест, између субјекта који мрзи и предмета његове мржње разоткривају се додирне тачке. Ма колико изгледало чудно, афективно разобличавање туђих порока најчешће поприма карактер исповести и мало у чему човек разоткрива целовиту истину о себи као у неуротичкој критици оних који га окружују - било да су то сродници, суседи или представници власти."
Бољшев настоји да покаже откуда потиче та загонетна дубинска веза између појединца који мрзи и објаката његовог неуротичког гнева. Притом се позива на животну свакодневицу и руску прошловековну политичку историју, али и на поједине ликове у делима Антона Чехова и Александра Грибоједова, а посебно, у самом средишту расправе, на неке драстичне аутобиографске примере из дела Александра Солжењицина „Архипелаг ГУЛАГ".
Уредник: Ђура Војновић
Autor:
Уредници Трећег програма
У емисијама РЕФЛЕКСИЈЕ читамо есеје или научне чланке домаћих и страних аутора. [ детаљније ]
Коментари