петак, 04. апр 2014, 22:00
Хроника Трећег програма
У вечерашњој ХРОНИЦИ емитоваћемо осврт Петра Јончића на филм Спајка Џонса "Она", осврт Долорес Станојевић на изложбу "Уметници говоре" којом је обележено 15 година рада плесног театра "ЕРГстатус", као и осврт Ане Тасић на радове који су учествовали на конкурсу за награду Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2014. године.
Филм Спајка Џонса Она премијерно је приказан на недавно одржаном 42. ФЕСТ-у, а на репертоару београдских биоскопа налази се од 20. марта. Како коментарише Петар Јончић, ово остварење жанровски припада научној фантастици, а најсличнији су му Виров Труманов шоу и Николови филмови Симона и Гатака, посебно по томе што се и у њима разматра тема негативне утопије. Али, док у поменутим узорима постоји критика друштва, Џонс не жели да упадне у замку очекиваног, па чини оно што је тежи пут. Он глорификује виртуелни свет и тако, помало неочекивано, оправдава отуђеност показујући да је кроз њу могуће постићи и духовно усавршавање.
* * *
Изложба Уметници говоре, која је одржана од 20. јануара до 1. фебруара, била је трећа у низу изложби обједињених заједничком идејом да се досадашњи рад театра ЕРГстатус презентује у оквиру ретроспективе, пише Долорес Станојевић. Поставка Уметници говоре заправо је видео-аудитивна инсталација, са елементима перформанса и уз интеракцију са публиком, а ауторски тим изложбе чине Борис Чакширан, Марко Пејовић, Александра Ђокић, Јована Ракић Киселчић, Јелена Стојиљковић и Стојан Симић. Посебна пажња била је посвећена преиспитивању ставовa о положају уметника у друштву, о ангажованом уметничком раду, облицима инклузије специфичних и маргинализованих група, као и о другим активностима везаним за питања слободе и савремености, човека и његовог места у друштву.
* * *
У понедељак, 31. марта, у Новом Саду додељена је Награда Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2014. године. Жири, у саставу Никола Миливојевић, Милош Латиновић и Ана Тасић, награду је доделио Љубиши Вићановићу за драмски текст Нечисте силе чији је главни јунак Михаил Булгаков. У овој драми се уметнички и друштвени ангажман Булгакова показује као вредно полазиште за истраживање савремених проблема индивидуалности и жеље за слободом живљења. Осим о овом, Ана Тасић пише укратко и о већем броју драмских текства који се одликују посебном упечатљивошћу, попут Регионалног центра, Владе у сенци, Званичних верзија, Љубави у доба Фејсбука, Говора лишћа, Благостања, Клупка и тако даље.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари