Хроника Трећег програма

Недавно је издавачка кућа Архипелаг из Београда објавила збирку прича Јелене Ленголд У три код Кандинског. Како коментарише Никола Живановић, премда ова збирка оставља утисак јединствене целине, све оно што најчешће повезује низ приповедака у књигу или циклус (јединствени простор, друштвени миље, приповедач, приповедни поступак) недостаје. Готово по свим критеријумима реч је о врло хетерогеној књизи, али истовремено, док у већини збирки приповедака које се читају као целина постоји мноштво различитих судбина, чини се да Јелена Ленголд испитује мање од једне. Различити приповедачи и контексти у којима се дешавају приче служе само као средство да се на више страна размотри неколико ауторкиних опсесивних тема. А те теме везане су за такозване „повлашћене тренутке", моменте када човек, истргнут из своје уобичајeне средине и рутине, сагледава свет и себе на другачији начин. У овом тексту посебна пажња биће посвећена причама Вила прељубника, Каменолом, Мања јава, Ко је овде луд?, Мравињак, Неприсутан и У три код Кандинског.

*     *     *

Текст Хомеров ожиљак написан је поводом књиге Ериха Ауербаха Филологија светске књижевности - шест огледа о стилу и виђењу стварности, коју је с немачког превео Томислав Бекић, а објавила Издавачка књижарница „Зоран Стојановић" Сремски Карловци-Нови Сад. Прихватајући тезу да је један од Ауербахових највећих доприноса западној књижевности и критици то што је проширио појам литерарног реализма, Александар Дробац пише о неколико аутора на основу којих је немачки мислилац дошао до својих увида. На првом месту биће речи о Хомеровој Одисеји и њеном утицају на европску миметичко-наративну традицију, а потом следе и разматрања елохистичког стила у светим хришћанским списима.

Уредница емисије Тања Мијовић.