петак, 13. дец 2013, 22:10
Хроника Трећег програма
У вечерашњој емисији можете слушати осврт Петра Јончића на филм Калина Петера Нецера "Позиција детета", потом осврт Долорес Станојевић на изложбу посвећену стваралаштву Хозеа Гвадалупеа Посаде под називом "Смрт је дозвољена", као и осврт Александра Дробца на књигу Сретена Марића "О Сартру".
Филм Позиција детета, румунског редитеља Калина Петера Нецера, имао је београдску премијеру на недавно одржаном Фестивалу ауторског филма, где је проглашен најбољим филмом. Како коментарише Петар Јончић, овим остварењем наставља се сурови обрачун са свакодневицом посткомунистичког Балкана, који је већ карактеристичан за савремене румунске ауторе. Заплет Нецеровог филма је толико сличан ономе што се свакодневно одиграва на београдским улицама да у појединим тренуцима, уместо глумаца, ми заиста видимо карактере наше тајкунске естраде. Радња филма прати једну богату породицу, односну мајку, која сазнаје да је њен син јединац током брзе вожње усмртио дечака.
* * *
Поводом сто година од смрти мексичког уметника светске репутације, Хосеа Гвадалупеa Посаде, у галерији Института „Сервантес" у Београду од 1. новембра до 10. децембра била је отворена изложба под називом Смрт је дозвољена. Како нас обавештава Долорес Станојевић, том приликом представљено је 45 графика с краја 19. и почетка 20. века, а у делу изложбе под називом „Свакодневни живот мртваца" приказана је „Кавалера Катрина" - уметникова најпознатија фигура лобање која је временом постала икона Дана мртвих. Иначе, Посадин уметнички опус броји око 20 000 радова који се данас налазе по разним светским музејима и колекцијама.
* * *
Крајем 2012. године у издању Службеног гласника из Београда објављена је студија О Сартру професора књижевности и есејисте Сретена Марића (1903-1992). Књига садржи два дела - Метафизички роман и Сартр о књижевности, у којима аутор указује на извесне противречности раног и касног Сартра. Како пише Александар Дробац, као основни проблем Сартрове мисли аутор је мапирао концепцију ангажоване егзистенције. Наиме, према Марићевим запажањима, постоје две велике противречности између егзистенцијализма и ангажованости: прва је везана за заснивање метафизичког романа (као споја филозофије и књижевности) што може довести до подређивања књижевности некњижевним циљевима и њеној политичкој злоупотреби; а друга се односи на изједначавање ангажмана и слободe, својствено мисли великог француског филозофа и писца.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари