Хроника Трећег програма

Емисију почињемо освртом Долорес Станојевић на 54. Октобарски салон, а потом следе осврт Бранислава Милтојевића на књигу Мали екран коју је приредио Саша Хаџи Танчић, као и текст Џона Бисона „Стваралаштво Герија Бибија”.

Октобарски салон под слоганом „Нико не припада ту више него ти" одржан је од 11. октобра до 17. новембра у згради Цептер Експо у Београду. Кустоскиње су биле Данијела Дуганчић Живановић, Катја Коболт, Дуња Куковец и Јелена Петровић, чланице колектива Red Mined, а концепт овогодишњег програма осмислиле су полазећи од сопственог пројекта Живи архив у оквиру којег су се бавиле свакодневним животом кроз однос између индивидуалног и колективног. У овом тексту Долорес Станојевић посебну пажњу посвећује награђеним радовима: Ја, ти и сви који знамо, чија је ауторка Фљака Хаљити из Приштине, потом 166987 убода сарајевске уметнице Лане Чмајчанин, Ride to Recoli Аделе Јушић такође из Сарајева, као и инасталацији Балкан диско новосадске уметнице Андрее Плашти

* * *

Књигу о Моми Капору под називом Мали екран, коју је приредио Саша Хаџи Танчић, недавно су објавили издавачка кућа Тенеси из Београда и Радио-телевизија Србије. Како пише Бранислав Милтојевић, у овој књизи Капор се открива у новом светлу - као пионир екс-југословенске телевизијске критике. Наиме, у периоду од 1964. до 1969. године Капор је два пута месечно у "Књижевним новинама" (виви)сецирао ондашњи дух електронског медија. Он је о феномену телевизијског програма писао неколико година пре него што је почео да води чувени "Дневник" у "НИН-у", односно да прати авантуре "једне Ане" у "Базару". Још док се нисмо довољно навикли на телевизију, када је владао отпор према њој као "визуелној атракцији", овај свестрани стваралац почео је критички, редовно и озбиљно да пише о "новом чуду технике". Стога се без ове књиге/зборника убудуће не може замислити било која историјска хрестоматија посвећена развоју телевизије на нашим медијским просторима.

* * *

Текст Џона Бисона Ставаралаштво Герија Бибија написан је поводом више новијих радова овог берлинског уметника аустралијског порекла. Иначе Гери Биби ради на трансформацији структура, како институционалних тако и лингвистичких, које изазивају то да субјекат доживљава оно што рефлектује формативне године које је провео бавећи се друштвеним и политичким активизмом. У овом тексту биће речи о његовом пројекту Пет фаза особађања, који је први пут представљен 2010. године у Уметничком институту у Њујорку, као и о перформансима Компензацијска акција и Екрани/острва, изведеним у Базелу.
Телкст, преузет из часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.  

Уредница емисије Тања Мијовић.

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом