петак, 22. нов 2013, 20:55
Хроника Трећег програма
На почетку емисије можете слушати осврт Бошка Милина на представу "Свети Георгије убива аждаху" изведену у Атељеу 212. Следе осврт Долорес Станојевић на изложбу "Нови погледи у кинеској савременој уметности", као и осврт Александра Дробца на ново издање књиге Жоржа Батаја "Еротизам".
Позоришна сезона 2013/2014 у Атељу 212 отворена је извођењем комада Душана Ковачевића Свети Георгије убива аждаху. Како коментаришe Бошко Милин, реч је о премијери која то и јесте и није, о парадоксу у вези с којим се ни уметници ни гледаоци не осећају превареним нити изневереним. Наиме, поставка у Атељеу 212 представља обновљену режију праизведбе овог комада из 1986. године, коју је потписао Љубомир Муци Драшкић. Колико год се могло, пре свега присећањем глумаца и других уметника који су сарађивали на настанку првог постављања сада већ класичног дела модерне српске драмске књижевности, реконструисана је она представа чији је позоришни живот почео пре 27 година.
* * *
Изложба Нови погледи у кинеској савременој уметности, која је била отворена од 15. октобра до 15. новембра у Музеју историје Југославије у Београду, прва је репрезентативна поставка од потписивања програма културне и уметничке сарадње Кине и Србије за период од 2013. до 2016. године. Кустос Шин Дон Ченг одабрао је око 60 радова четрдесеторо стваралаца, који припадају трима различитим генерацијама савремене кинеске уметности. Како истиче Долорес Станојевић, посебно је интересантан утицај америчке културе на млађе кинеске ствараоце, чему је био посвећен и округли сто под називом Од поп-арта до циничног реализма.
* * *
Ново издање књиге Жоржа Батаја Еротизам, коју је с француског превео Иван Чоловић, објављено је у издавачкој кући Службени гласник из Београда. Како пише Александар Дробац, ова студија је користан водич кроз филозофску мисао једног од највећих еротолога 20. века, као и одличан увод за све оне који су заинтересовани за изучавање ове пробелматике. Сходно Батајевим главним идејама, проблем еротизма се не посматра искључиво са становишта науке, него из позиција страсти и поетске контемплације, а самим тим и из искуства живота и смрти. С обзиром на то да је еротизам изузетно сложен феномен, нешто о чему је тешко говорити, за симболичко разумевање ритуалних сексуалних пракси савременог човека и популарне културе уопште нужно је антрополошко проучавање паганизма, архајских религија, књижевности, окултизма, монотизма и тако даље.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари