Аница Савић-Ребац: Живот и дело

„Само Ерос ‒ Платонов, у своме дугом и често скривеном развоју кроз векове, омогућио је ᾽песму о трансценденцији Љубави᾽… Само историја платонизма, у свим својим разноврсним видовима, објашњава како је могла да настане та најчудеснија љубавна поезија: и само историја идеја тумачи на којој подлози су се развиле све нове нијансе осећаја и изражаја… Хришћанство је, дакле, унапредило појам Љубави више посредно него непосредно, више развојем субјективности и осећајности него својим посебним обликом Љубави, више богаћењем Ероса него стварањем Агапе. Али овим посредним путем, оно је учинило врло много: омогућило је један чудесни препород платонизма… И ма како се развијала људска мисао у будућности, понављаће се препорођаји платонизма и свагда поновно стављати Љубав у средиште свих доктрина.” (Аница Савић-Ребац „Платонска и хришћанска љубав”)

Аница Савић-Ребац (Нови Сад, 4. октобар 1892 ‒ Београд, 7. октобар 1953) била је професорка класичне филологије, есејисткиња, преводитељка, песникиња, врстан ерудит, историчарка идеја, једна од најобразованијих и нафинијих интелектуалки српске културе. „Аница је својим радом оставила дубок траг у српској литератури и науци. Аница Савић-Ребац није била само песникиња посвећена лирским открићима, већ и интелектуалка која је дубоко разматрала питање универзане Љубави, на основу класичних филозофских и естетских начела.

Њени огледи о Љубави као хуманистичком духовном принципу одражавају приврженост хеленистичким идеалима о концептима који су у српску књижевност и филозофију унели метафизичку дубину и теоријску прецизност.” (Јелена Делибашић)

У овонедељној Ризници Радио Београда 2, о животу и делу велике уметнице мисли Анице Савић-Ребац разговарамо са Јеленом Делибашић, културним послеником, есејистом, писцем. Наша саговорница је оснивач и руководилац Центра за негу духовне културе и интеркултуралне комуникације и Центра за интеграције Нови Сад.

Аутор и водитељ емисије је Душанка Зековић.