Владарке из праискона

„Књига коју читалац има пред собом повест је о кнегињама и краљицама српским и принцезама српског порекла од најстаријих писаних извора посведочених времена до средине XIV столећа и зенита царства Стефана Душана. Реч је о укупно 17 животописа. О мајкама, супругама, сестрама и кћерима најстарије владарске династије у Срба, у историографији познате под именом Властимировићи, није се сачувао никакав траг… Дакле, древна времена нису оставила довољно података ни за једну честиту мушку, а некмоли женску историју. Стога нашу причу започињемо најстаријом кнежевином и краљевином Дукљом и династијом Војислављевића… Из Дукље поглед подижемо према Рашкој прве половине XII века, у то доба под влашћу великих жупана од рода Вукановића, који су по свој прилици били у сродству са Војислављевићима… Почев од средине XII века, са ступањем Немањића на историјску позорницу, прилике су се знатно промениле. Више је писаних извора и археолошких налаза делимично и стога што су се и сами Немањићи трудили да покажу како историја српске државе почиње управо са њима.” (Из књиге „Владарке из праискона ‒ најстарије
српске кнегиње, жупанице и краљице” Катарине Митровић)

Поводом нове књиге „Владарке из праискона ‒ најстарије српске кнегиње, жупанице и краљице, гошћа овонедељне Ризнице је њена ауторка, историчарка др Катарина Митровић, научни саветник у Центру за историјску географију и историјску демографију на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.