Срби у Италији и Норвешкој
Гости: Радмила Мила Михајловић и Бранко Димовић Димески
Autor:
Група аутора
Последња седмична емисија из циклуса СВЕТСКА СЦЕНА И СУСЕДНЕ КУЛТУРЕ посвећена је нашој дијаспори и струјањима између ње и матичне културе у Србији. [ детаљније ]
Овог четвртка у емисији о дијаспори звуком путујемо до Рима и норвешког Валера, одакле се јављају Радмила Мила Михајловић, историчарка, преводилац, ауторка која већ четири деценије живи и ради у главном граду Италије и Бранко Димовић Димески, књижевник, публициста, аутор документарних филмова о логорима у Норвешкој у којима су били заточени Срби током Другог светског рата. Оба наша госта залажу се за положај Срба у државама у којима живе, док уједно прихватају и културолошке разлике тих држава.
Радмила Мила Михајловић је у Рим дошла како би студирала соло певање на Универзитету ,,Санта Ћећилија“, дуги низ година ради на италијанском јавном сервису РАИ. Докторирала је комуникологију, а бави се и преводом како италијанских дела на српски, тако и српских на италијански језик. У својим књигама махом се бави темом Срба у Италији, па је тако ауторка дела: ,,Културно памћење тршћанских Срба“, књиге о Србима на Апенинском полуоствру, као и недавно објављеног ,,Азбучника вечног града“, интимног сведочанства о животу и култури, који на нови начин говори о доприносу Срба у обликовању римске историје, навела је ауторка и гошћа овог издања Бескрајног плавог круга, Радмила Мила Михајловић.
Ова књига недавно је објављена у Службеном гласнику и представљена у књижари ,,Геца Кон“ у Београду, што је и један од повода за овај разговор.
Бранко Димовић Димески од 2008. године живи и ради у Норвешкој, у округу Валер. Одлазак у ову скандинавску земљу донео је Бранку тему којом се темељно бави већ неколико година, а то је присутност Срба у нацистичким логорима у Норвешкој за време Другог светског рата. Ове историјске догађаје он расветљава кроз уметност, пре свега књижевност и документарни филм, али, како каже, и кроз друштвени активизам. Први је председник Савеза српских стваралаца Скандинавије, основаног 2024. године и од тада је укључен у организовање Српско-норвешких књижевних сусрета који се реализују једном годишње. Поред свега наведеног, Бранко је организатор акција помоћи становништву у свом завичају на Косову и Метохији, као и кооснивач српских школа у Норвешкој.
Припремила и води: Теодора Аћимовић
Коментари