Приче о Александрији

Мало градова је имало тако величанствен улазак у историју као Александрија.
Основао ју је Александар Велики. Када је први пут дошао ту, имао је само двадесет пет година. Била му је потребна престоница за ново египатско краљевство, а да би је повезао с Македонијом, она се морала налазити на обали. То је било право место – одлична лука, савршена клима, свежа вода, мајдани крачњака, и лак приступ Нилу. Ту је желео да учини вечним оно најбоље у хеленству, да начини метрополу за ону већу Грчку, која се не састоји само од градова-држава него и од краљевстава, и која ће обухватити читав насељени свет.

Овако о почецима града пише британски писац Едвард Морган Форстер, који у Александрију долази у својој 36. години, у новембру 1915. Његова првобитна одлука да остане само три месеца претворила се у боравак од три године, све до краја рата. Између Форестера и Александрије развио се однос који донекле надмашује и његово комплексно индијско искуство. Град у који се, такорећи, сакрио од безумља Великог рата, заузео је посебно место у пишчевом унутрашњем животу и резултирао је вишеслојним и интригантним наративима који стоје понешто апартно у односу на главне токове његовог дела. Штавише, његов боравак у космополитском граду - чије је спиритуалне оквире тако приљежно реконструисао – обележен је и присуством Константина Кавафија, кога ће Форстер први препоручити западној англофоној јавности путем превода његове поезије.

Нове земље нећеш наћи, нећеш пронаћи друга мора.
Овај град ће те пратити. Улицама ћеш се кретати
истим. У истом ћеш суседству остарити:
у истим ћеш кућама оседети.
Увек ћеш у овај град стизати.

У данашњој Клепсидри која је на програму Радио Београда 2 од 15 часова, чућете одломке из књиге Александрија – Историја и култура и Фарос и Фарилион Е. М. Форстера, са поговором Дејана Ацовића, у издању Карпоса.

Емисију уређује и води Милица Шпадијер.