Чернобиљ 40 година после нуклеарне катастрофе

Пре 40 година догодила се најтежа нуклеарна катастрофа у свету, када је експлодирао реактор у нуклеарној електрани у Чернобиљу, у Украјини, тадашњем Совјетском Савезу. Нуклеарни реактор број 4 у Чернобиљу, граду удаљеном 110 километара од главног града Кијева, експлодирао је и запалио се у ноћи 26. априла 1986. године. Токсичне радиоактивне честице ослобођене су у атмосферу, а тадашње совјетске власти учиниле су ситуацију још тежом јер нису на време обелоданиле шта се догодило.

Експлозија је била толико снажна да је разнела челични поклопац реактора тежак 1.000 тона - што је отприлике једнако тежини три путничка авиона типа 747. Експлозија је такође изазвала пожар који је неконтролисано горео. У данима који су уследили, размере катастрофе постале су јасне. Облаци радиоактивне прашине прекрили су осим делова Совјетског Савеза, и Скандинавију, велики део Централне Европе, делом и Југоисточне. Радиоактивне падавине имале су огромне политичке и економске последице.

Чернобиљм данас, иако још увек напуштен, постао је популарно место за туристе које привлачи његова историја. Ниво радијације је довољно низак да људи могу безбедно да проведу краће време у том подручју. Са друге стране уочено је необично бујање природе, а видна је и повећана бројност појединих животињских врста, попут вукова и медведа. Успешно су се адаптирали и коњи Пржеваљског, једне врсте која је настањивала степе централне Азије. Такође научници који су проучавали ДНК деце чији су родитељи били изложени радијацији, саопштили су да нису пронашли специфичне мутације. За потребе студије, урађено је секвенцирање генома и за оне који су били изложени и за њихову децу, што је истраживачима омогућило да открију колико је нових мутација наслеђено од изложених. А истраживачи нису пронашли значајан трансгенерацијски ефекат излагања зрачењу.

Четрдесет година касније, Чернобиљ је и даље више од пуког историјског догађаја. Колико данас заиста знамо о Чернобиљу? Да ли је нуклеарна енергија опасност или нужност будућности? Како настаје колективни страх од радијације? О тим и бројним другим питањима данас у емисији Речено и прећутано говоре физичар и научни новинар Слободан Бубњевић и доктор Срђа Јанковић, клинички имунолог.

Аутор емисије је Марко Ђурић.