Феномен шпагети вестерна

Шпагети вестерн је специфичан филмски феномен настао шездесетих година прошлог века у Италији. Вестерн јесте суштински амерички жанр, али је упливао и у Европу након Другог светског рата, захваљујући ширењу америчког утицаја и поп културе преко Маршаловог плана, НАТО-а итд. Вестерн се као жанр показао нарочито погодним, јер су се у њему огледале многе супротности тадашњег времена. Сукоби које проналазимо у вестернима јесу амерички, али су и универзални, и лако преносиви и у друга друштва: традиција против промене, прошлост против будућности, дивљаштво против хуманости, емпирицизам против легализма. Тако у Италији настаје феномен шпагети вестерна. Они су снимани у шпанским пустињама, са шареноликом глумачком поставом из свих земаља Европе, па и са глумцима из Југославије и са понеким Американцем.

Најзначајнији аутор, који већини прво падне на памет када се говори о шпагети вестернима, јесте Серђо Леоне, чувени редитељ из Рима. Његова трилогија „Долар”, са Клинтом Иствудом у главној улози, затим „Било једном на Дивљем западу”, али и „За шаку динамита”, филм смештен на почетак XX века током мексичке револуције ‒ постали су синоними шпагети вестерна. Поред тога што је лансирао каријеру Клинта Иствуда, Леоне је утро пут и свом колеги из школске клупе ‒ композитору Енију Мориконеу, који је шест деценија стварао музику за филм.

Италијански аутори су створили нову филмску поетику ‒ бруталнију, циничнију и визуелно упечатљиву. Јунаци су антихероји-плаћеници, револвераши без морала, а свет кроз који се крећу је прљав, бруталан и циничан. Ти филмови су „разбили мит” о Дивљем западу као месту правде и хероизма и приказали су га као свет похлепе, насиља и хаоса. Шпагети вестерн није остао „европска копија” него је променио и сам Холивуд и утицао на преиспитивање и ново вредновање и читање жанра у Америци. Седамдесетих година прошлог века у Америци настаје ревизионистички вестерн, а стварају га нови млади филмски ствараоци са јаким ауторским печатом.
Како је Европа, односно Италија, преузела амерички мит и створила нешто своје и потом га вратила преко океана у измењеном облику? Колики су били популарност и значај шпагети вестерна? Какав је био њихов утицај на Холивуд? И какву је улогу у свему томе имала Југославија ‒ као простор снимања, али и као активни учесник у копродукцијама, из којих издвајамо неколико упечатљивих улога Драгомира Бојанића Гидре под псеудонимом Ентони Гидра? О томе данас у емисији Речено и прећутано говоре Драган Јеличић, филмски уредник и програмски директор ФЕСТ-а, и Саша Радојевић, публициста и филмски критичар.

Емисију приређује Марко Ђурић.