Православље у Србији данас
Гошћа: др Александра Павићевић
.jpg "Од обнове до коначног пада Деспотовине (1444-1459)")
"Многобројни историјски и етнографски извори, као и савремена етнографска истраживања указују на то да редовног литургијског живота - оног у којем учествује "обичан" народ, на нашим просторима готово никад није ни било. Црквено хришћанство, да га тако назовемо, увек је било ствар елитне културе, док је у народу пролазило кроз сито обичаја, веровања и пракси које су биле условљене специфичним историјским околностима: ограничене могућности изражавања етничког и верског идентитета, малобројност образованог свештенства, недоступност цркава и служби, низак ниво верске просвећености (Алексов 2014; Радић 2007). Постојећи налази, осликавајући профил верника у ранијим историјским периодима ( пре деведесетих година 20. века) говоре о томе да се већином ради о старијем, женском, необразованом становништву руралних области...
Профил данашњих литургијских верника сасвим је другачији... Они су образованији, догматски упућенији, махом урбани, млађи људи, који су већ деведесетих година 20. века узели активно учешће у ономе што називамо литургијском обновом..."
Овако пише др Александра Павићевић, научни саветник Етнографског института САНУ у једном од својих текстова. У данашњем Степенику разговарамо о пројекту "Православље у Србији данас: веровања, ставови и праксе црквених верника".
Аутор емисије је Светлана Јајић
Коментари