Две ретроспективе

Изложба ,,Лазар Вујаклија: Протест према себи” отворена је синоћ у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини. Она представља први институционални, свеобухватни, ретроспективни приказ опуса овог значајног уметника. Реализована поводом 40 година од његове последње самосталне изложбе и 30 година од смрти, изложба и пратећи каталог отварају простор за нова читања Вујаклијиног јединственог стваралачког језика у светлу савремене историје уметности.
Отварањем изложбе обележен је и јубилеј – 65 година Музеја наивне и маргиналне уметности.

Изложба окупља 170 радова, презентујући уметников опус кроз све медије у којима је стварао – сликарство, графику, цртеж, таписерију, мурал, плакат, илустрацију књига, скулптуру и дизајн тепиха, и заснива се на темељном истраживању уметниковог опуса, чији је наслов инспирисан цитатом из монографије коју је сам објавио: „Ове безимене слике примите како вам драго, као мој протест према себи, али и као моју чежњу за лепотом смисла живота.”

Изложба ,,Лазар Вујаклија: Протест према себи” посвећена је уметнику који је кроз своје стваралаштво, аутентичним ликовним језиком, својеврсном сликарском азбуком и континуираним медијским истраживањем, развио јасно препознатљив, али недовољно истражен опус у домену југословенске и српске уметности друге половине 20. века. Члан Децембарске групе, аутор првог београдског мурала и учесник Бијенала у Венецији, Вујаклија је остао забележен као стваралац који измиче класификацијама и терминолошким одредницама.

Кустоси изложбе Владимир Кокоруш и Даница Ђорђевић Јанковић, говорили су за Златни пресек.

Данас говоримо о још једној ретроспективној изложби, која ће бити отворена вечерас у Медија центру у 19 часова. Спомен-збирка Павла Бељанског, у сарадњи са Медија центром „Одбрана” и наследницима Видосаве Ковачевић, организује изложбу ,,Било једном у Београду… Свет Видосаве Ковачевић”.

То је прва самостална ретроспективна изложба радова сликарке Видосаве Ковачевић (1889–1913) у њеном родном Београду.

Уметнички пут ове ауторке трајао је непуну деценију, али сведочи о њеној унутрашњој зрелости и интуицији. Сликарка је за веома кратко време оставила снажан печат на ликовној сцени Београда и Србије. Њени радови, настали у доба постепеног напуштања академских правила сликарства и настанка разноликих авангардних покрета, представљају потврду такозваног прелазног периода у уметности европског и српског грађанског модернизма. У распону од раних копија и цртежа, изведених по школским правилима Уметничко-занатске школе у Београду, до прихватања модерних праваца – симболизма, академског импресионизма и, пре свега, експресионизма, Видосава Ковачевић показала је преношење утицаја својих учитеља Ристе и Бете Вукановић и Марка Мурата, школованих у Минхену, који су у српску средину уносили савремена ликовна стремљења. Како би најпотпуније био приказан њен опус, изложба у Великој галерији Дома Војске Србије обухвата сва доступна дела, која чувају Спомен-збирка Павла Бељанског, Народни музеј Србије, Музеј града Београда, Галерија Матице српске, Народни музеј Ваљево, Уметничка галерија „Надежда Петровић”, њени наследници и колекционари. Поред више од стотину сликаркиних дела, изложба обухвата и разноврсне предмете из породичне заоставштине и музејских збирки, који доприносе бољем разумевању њеног непосредног окружења, дома породице академика и историчара Љубомира Ковачевића, света у којем је стасавала и који ју је инспирисао, смештајући је у друштвени контекст београдске грађанске средине с краја 19. и почетком 20. века.

Гости Златног пресека су Синиша Влајковић, наследник породице Ковачевић, и Јасмина Јакшић Субић, виши кустос Спомен-збирке Павла Бељанског и једaн од кустоса изложбе.

Емисију води Тања Живковић.