Читај ми!

Песнички опус Бранка Ћопића

У Римовању посвећеном Бранку Ћопићу, аутору прича ,,Орлови рано лете“, ,,Доживљаји Николетине Бурсаћа“, ,,Башта сљезове боје“, ,,Јежева кућица“, ,,Доживљаји мачка Тоше“ и других уз које су генерације одрастале, присећамо се песничког опуса ,,правог унука честитог дједа Рада“.

Римовање

Autor:
Група аутора

У новој емисији посвећеној поезији, слушаоци ће моћи да чују избор стихова из Звучног архива Радио Београда које говоре најчувенији домаћи и инострани песници, драмски уобличене поетске емисије из некадашње серије „Вртови поезије", као и савремено стваралаштво младих и песника средње генерације. [ детаљније ]

Име је добио по песнику Бранку Радичевићу. Рођен је 1. јануара 1915. године, у селу Хашани код Босанске Крупе, места које је обележило Ћопићев поетички опус.

Зато ћемо чути овог аутора како говори о настанку песме ,,Мала моја из Босанске Крупе“, а затим и стихове исте песме.

Комунистичке идеје биле су блиске Бранку још у гимназијалским данима, због чега је био приморан да мења школе. Одмах по дипломирању на Филозофском факултету у Београду, 1940. године отишао је у партизане, са којима је сачекао крај рата. Ово искуство обележило је каснији Бранков живот и дело, а нарочито песнички опус.

,,Пјесма мртвих пролетера“; ,,Кољевка“ и ,,На петровачкој цести“ неке су од песама које томе и сведоче и које слушамо у Римовању.

У песмама: ,,Маргита дјевојка“; ,,Пастирица стадо оставила“ и ,,Омладинка Мара“ Бранко пева о љубави у ратно доба.

Иако није писао сатирична дела, неке од његових приповедака попут ,,Избор друга Сократа“, ,,Фараон“ и ,,Одумирање срца“ сматрају се највишим дометом овог жанра у југословенској књижевности. Због једне такве ,,Јеретичке приче“ Комунистичка партија га је 1950. године оштро осудила, а деценијама касније прогањала и срамотила.
Иако је касније постао члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, и даље је био ,,неподобан“. Разочаран путем којим је ишла његова вољена, толико испевана држава, Бранко Ћопић је у 69. години живота извршио самоубиство, скочивши са моста названог по песнику са чијим именом је и дошао на свет.

,,Збогом лијепи и страшни животе“ речи су којима се овај песник и приповедач опростио.

Још неке од песама које ћемо слушати у Римовању су: ,,Херојева мајка“ и ,,Лика“.

Води: Теодора Аћимовић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом