О стваралаштву Џона Кејџа

У данашњој емисији Време музике, коју уређује Горица Пилиповић, сетићемо се великог, провокативног и неконвенционалног ствараоца музике ХХ века Џона Кејџа, и то посебно у његовим њујоршким годинама.

Када су се крајем седамдесетих година прошлог века Кејџ и његов животни и професионални партнер, балетски играч и кореограф Мерс Канингем уселили у своје поткровље на Менхетну, Кејџ је био на стваралачкој прекретници. Имао је 66 година и за њим су већ била остварења попут циклуса Сонате и интерлудијуми, Концерта за клавир и оркестар, Арије за Кети Берберијан и револуционарног 4.33. Та остварења су уздрмала свет класичне музике кренувши у правцу супротном од онога што је класична музика до тада значила. Али, крајем седамдесетих година та дела су била већ увелико позната, стара тако рећи деценијама, постала су већ прави класици музичке авангарде – што је парадокс који је збуњивао и самог Кејџа. Пут од Соната и интерлудијума до концепта 4.33 говори, у ствари, о Кејџовом путовању у микрокосмос.