Уставно-политичка криза у Босни и Херцеговини

Тачно пре месец дана Суд Босне и Херцеговине прогласио је Милорада Додика кривим и казнио га затвором од годину дана и шестогодишњом забраном обављања председничке функције. То је образложено „неизвршавањем одлука високог представника за Босну и Херцеговину”. Доказ за пресуду пронађен је у ранијем Додиковом указу да се одлуке високог представника неће објављивати у Службеном гласнику Српске. Свему је, међутим, претходила ‒ самовољна ‒ измена Кривичног закона Босне и Херцеговине, којом је Кристијан Шмит неизвршавање његових одлука прогласио кривичним делом.

На судском удару нашли су се и председници Владе и Скупштине у Бањалуци, такође због ‒ наводног ‒ напада на уставни поредак. У међувремену, Суд Босне и Херцеговине издао је централну потерницу за тројицом челних људи Српске. Председник Додик се, међутим, пре два дана нашао у Београду на великом јавном скупу. И док гранична полиција Босне и Херцеговине још испитује како је прешао у Србију, Додик је јуче стигао у Израел. Успут је најавио „дипломатску офанзиву” Републике Српске, као и нове сусрете са важним светским лидерима.

Иако све што се последњих месеци у домену политике дешавало на релацији Сарајево‒Бањалука делује као правно-политички трилер, реч је о можда најозбиљнијој кризи у Босни и Херцеговини од потписивања Дејтонског споразума. Колико је дубока и каква је природа тог државнополитичког потреса у суседној држави, где се крију решења и расплет, за Речено и прећутано говоре: Дарко Ђого, професор Православног богословског факултета у Фочи, Срђан Перишић, професор геополитике и међународних односа у Бањалуци, и Душан Илић, научни сарадник Института за европске студије у Београду.

Аутор емисије је Радован Пантовић.