Обнова српске државности: 1804 - 1835.
Гост историчар проф. др Урош Шешум, Филозофски факултет Универзитета у Београду
На Сретење Господње, 1804. године, на народном збору у Орашцу, донета је одлука о подизању Првог српског устанка под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа као буна и одговор на терор и злодела одметнутих дахија. Први српски устанак има два периода - од 1804. до 1807. и од 1807. до 1813. године, што ћемо, током емисије, појаснити. Са нашим овонедељним саговорником, проф. др Урошем Шешумом, говоримо о узроцима краха Првог српског устанка и разматрамо шта се дешава следеће две године, до Цвети, 18015. године, када почиње Други српски устанак под вођством Милоша Обреновића. На који начин су Милош и његови устаници успели да после пустошења сваке врсте, страдања, за мање од две године, „стану на ноге", обнове војску и крену у рат. Како је Милош Обреновић побеђивао и кад је губио? Други српски устанак је довео до српске аутономије у оквиру Османског царства и успостављање Кнежевине Србије која доноси и свој, за то време изузетно либералан, Устав Књажества Сербије, познат као Сретењски устав. Овај устав донет је 1835. године у Крагујевцу од Велике народне скупштине и заклетвом потврђен од кнеза Милоша Обреновића, а саставио га је политичар и дипломата Димитрије Давидовић.
Гост овонедељне Ризнице, Радио Београда 2, је проф. др Урош Шешум, са Катедре за историју српског народа у новом веку, Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Аутор и водитељ Душанка Зековић.
Коментари