Књижевност: перцепција и рецепција (књижевна критика некад и сада)
Поводом студије „Светлост, изненада" и темата о књижевној критици часописа „Домети"
Студија Немање Каровића „Светлост изненада", за коју је аутор недавно награђен признањем „Димитрије Богдановић", „настала је из покушаја да се на књижевноисторијски поуздан начин утврди поетички статус Љубомира Симовића, Матије Бећковића и Бранислава Петровића у контексту развоја српског послератног модернизма."
Такав приступ изискивао је познавање рецепције али и поетике ових песника. А оне су се временом мењале – од гласа песничке реакције на дотадашње преовлађујуће песничке струје и токове, до тежње за сопственом препознатљивошћу. Данас је њихова поезија позната и вреднована не само у стручном већ и ширим читалачким круговима. Како је текао пут њихове рецепције, питање је из којег се у разговору са Немањом Каровићем дотичемо и неких конкретних поетичких аспеката важних за опусе ових стваралаца: ко је лирски субјект, какав је однос према трансцедентом, какав према љубавној а какав према родољубивој поезији...
Какав је утицај књижевна критика имала када су се поменути песници огласили, а каква је она данас, нит је која повезује две данашње теме. Са Драганом Бабићем, главним и одговорним уредником часописа „Домети", представићемо темат о књижевној критици који је редакција приредила за јубиларни, 200. број овог часописа за културу. Двадесет књижевних критичара различитих генерација дају одређену врсту пресека овог питања.
Док су једногласни да је највећи проблем који прати ову стваралачку област новац, а највећа врлина ентузијазам уредника и критичара, мишљења се мање или више разликују у погледу утицаја који књижевна критика има, квалитета критике и њене разноврсности, предности и мана њеног премештања у виртуелну (електронску) форму...
Уређује и води Соња Миловановић
Коментари