Стрип и мема – доктор Џекил и мистер Хајд визуалне сатире

Визуална комуникација представљала је фундаментално важан део људске културе практично од пећинских људи наовамо. Било да говоримо о религијским ритуалима на зидовима палате у Кнососу, хришћанским иконама, портретима владара, класичним уљима на платну са приказима античке митологије, карикатурама у штампи или пропагандним плакатима и лецима, увек је постојала представа да је „слика јача од речи“ и да лакше прелази границе међу културама и народима које су успостављене још у време Вавилонске куле.

Један од класичних облика визуалне комуникације, који се уздигао заједно са омасовљењем писмености и штампе у XIX и XX веку, а који је својеврсну ренесансу доживео у раном периоду интернета, јесте стрип. Овај помало необични формат, често клеветан као инфантилан, деривативан и уметнички безвредан, али за више од 100 година традиције ипак етаблиран као класична уметност, наметнуо се као веома интуитиван и ефектан начин преношења поруке најразличитијим слојевима становништва. Ванвремени класици стрипа – попут Снупија Чарлса Шулца, Гарфилда Џима Дејвиса, Хогара Страшног Дика Брауна или Калвина и Хобса Била Вотерсона – сјединили су детиње са зрелим и шалу са озбиљношћу и постали култни, чак и филозофски феномени.

Наспрам стрипа и његове модерне, дигиталне итерације (webcomic), имамо поплаву интернет мема („мимова“, односно, ако се држимо изворне Докинскове игре речи,„ме̂ма“), комуниколошког феномена који не само да је револуционаризовао начин на који се човечанство међусобно споразумева на интернету, већ је истовремено и из корена изменио (и у великој мери демократизовао) институцију социјалне и политичке сатире. Истовремено, меме, поготово упарене са поплавом аутоматских генератора слике, нанеле су огромну штету правим уметницима чија су дела прво искоришћена за „пуњење“ и „тренирање“ генератора, а затим скрајнута и маргинализована.

У чему се састоји магија класичног стрипа, шта слика може што не може текст, какав је однос стрипова и мема и на који начин они међусобно коегзистирају у дигиталном свету, разговараћемо са правником, политикологом и аутором стрипа Контразен Данилом Крловићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић