Уметност као протест

Уметност је увек и свуда имала важну и неизоставну улогу, а можда и највише у временима политичких и друштвених промена. Таква времена се памте одувек, а у поседњих, нешто више од пола века на промене су утицали студентски протести. Где год да су настали и кад год да су настали, јединствени су по томе јер их чине исте генерације. Намера свих покрета младих усмерена је на промену начина њиховог свакодневног живота.

Протести, као контексти модерног друштва чинили су можда и последњи покушај појединца или групе људи да директно утичу на своју животну средину. Од студентских побуна у лето 1968. године, преко студентских протеста 1996.-1997. па до овог актуелног тренутка студенти су у Србији представљали важне актере који су доносили промене. Део изражавања незадовољства и бунта, долазио је управо кроз различите уметничке праксе.

Тако се култура протеста јавила као феномен који је на доста неочекивани начин прерастао у самоодбрану сопственог идентитета, али и идентитета целог друштва. О овом важном феномену у Споровима у култури Бранка Оташевић, новинарка и телевизијска критичарка, књижевник Милисав Савић и историчар Предраг Марковић.

Чућемо и одломке из серије документарно драмског програма Весне Перић „Шездесет осма - Младост је наша привилегија" у којој су, између осталих говорили филмски редитељ Желимир Жилник, књижевник Владислав Бајац и Жикица Симић музички критичар.

Емисију води Тања Живковић.