Опера „Тоска” Ђакома Пучинија
Данашњу емисију посвећујемо „Тоски”, једној од најлепших италијанских опера која је у последњим годинама деветнаестог века, након „Манон Леско” и „Боема”, утврдила репутацију Ђакома Пучинија као врсног оперског композитора.
Премијера је одржана у театру „Констанци” у Риму, са подељеним утисцима слушалаца. Док је драматичност опере била узбудљива и привлачна одушевљеним музичким љубитељима, стручна критика ју је сматрала пренаглашеном и претераном. „Тоска” је први пут приказана у нашој земљи 14 година након италијанске премијере, што значи ‒ пре званичног оснивања Опере Народног позоришта у Београду 1920. године. Инспирацију за ово дело Пучини је пронашао у истоименој драми Викторијена Сардуа из 1887. године, очаран глумом Саре Бернар, те је ову драму у пет чинова сажео, заједно са либретистима Ђузепом Ђакозом и Луиђијем Иликом, и тиме омогућио једну динамичну представу, уз нагло смењивање драмских момената. У њен либрето унети су мотиви љубави, пожуде, политике, религије, издаје и убиства, сви везани за догађаје који су стали у један дан, тачније, од поподнева 17. до јутра 18. јуна 1800. године, у време битке код Маренга. Дело данас представљамо најважнијим одломцима са једног од историјских снимака оркестра Миланске скале којим диригује Виктор де Сабата. Насловну улогу пева сопран Марија Калас, Марија Каварадосија тумачи тенор Ђузепе ди Стефано, а Скарпија је баритон Тито Гоби.
Аутор и водитељ емисије је Исидора Бован.
.jpg "Џез у Србији")
.jpg "Бојан Јовановић")
Коментари