Зворничка митрополија у Васељенској патријаршији (1766-1880)

„Постојање Зворничке митрополије сеже у прошлост до почетка раног модерног доба… У периоду османске власти, од 16. до 18. века, Зворничка митрополија не помиње се у континуитету, што указује на то да је њена територија спајана са суседним епархијама… Друга половина 18. века донела је највећу реорганизацију у историји Православне цркве на Балканском полуострву под османском влашћу. Многи проблеми у функционисању две старе помесне аутокефалије, Пећке патријаршије и Охридске архиепископије, од којих су најзначајнији били постојање великих дугова, затим унутрашњи неспоразуми, а у случају Пећи и губљења кредибилитета код османских власти услед отворене подршке антиосманском устанку 1737, разрешени су њиховим укидањем 1766. и 1767. године, и припајањем Васељенској патријаршији. Када је та велика промена завршена, Васељенска патријаршија постала је једина помесна аутокефалија на Балканском полуострву. Две митрополије, Молдовлашка и Угровлашка, које су егзистирале у османским вазалним кнежевинама Влашкој и Молдавији, имали су ограничену аутономију, и ништа у њима није могло да се дешава без знања и одобрења Васељенске патријаршије. Де факто самостална Карловачка митрополија, која је баштинила традицију Пећке патријаршије, егзистирала је у Хабзбуршкој монархији, али није имала никакав битан утицај на просторима јужно од Саве и Дунава у Османском царству."

„Зворничка митропoлија је од 1766. до 1880. била у административном погледу стабилна, са законито изабраним архијерејима, и функционисала је као и остале митрополије Васељенске патријаршије. То потврђује и њено јасно одређено место у патријаршијском поретку, у чијој ранг-листи је сврстана у митрополије треће класе… Критеријуми за сврставање епархија по класама превасходно су били њихова величина и број верника, а Зворничка митрополија је била мала. Међутим, њен значај у Патријаршији високо је цењен, што се види из тога ко су били митрополити послати у њу, и какво је било њихово даље кретање у црквеној служби. Добар пример за то био је њен први митрополит у време управе Васељенске патријаршије, Григорије, који је по одласку из Зворника ступио на трон Кесарокападокијске митрополије, у патријаршиском диптиху рангиране као друге у целој Цркви, одмах иза Константинопољске. Два зворничка митрополита, Григорије и Агатангел, постали су чланови Свештеног синода Васељенске патријаршије." (Из монографије „Зворничка митрополија у Васељенској патријаршији (1766-1880"; Недељко В. Радосављевић)

Гост овонедељне Ризнице, Радио Београда 2, је др Недељко Радосављевић, научни саветник - Историјски институт Београд, писац нове монографије (2024) „Зворничка митрополија у Васељенској патријаршији (1766-1880)".

Аутор и водитељ Душанка Зековић