Метафизика у црној рупи – да ли је човечанство заборавило прву филозофију?

Када је Андроник са Родоса, уређујући средином I века пре Христа Аристотелове списе у библиотеци атинског Ликеја, групу расправа о ономе што је Аристотел називао „прва филозофија“ и „теологика“ привремено означио насловом τὰ μετὰ τὰ φυσικά („оно после природних ствари“), није ни слутио да је сковао филозофски појам око кога ће се укрштати копља наредна два миленијума. Метафизика је дуго сматрана жилом куцавицом филозофије, филозофијом у свом најчистијем облику. Истовремено, почев са средњевековним номиналистима, преко антисхоластичког покрета међу рационалистима и просветитељима, па све до модерних позитивиста, материјалиста и редукциониста, метафизика је у модерно доба стално била под нападима да се укине, игнорише и обесмисли, да се одбаци као Окамове „сувишне онтолошке претпоставке“ или Витгенштајнове „мердевине“.

Са друге стране, метафизици, као духовној дисциплини која, Аристотеловим речником, проистиче из природне склоности људског рода да се чуди стварима које није у стању да објасни, у наше време прети један кудикамо прозаичнији непријатељ – равнодушност, апатија и губитак осећаја за невероватно. Човечанство је истовремено презасићено вештачком изванредношћу комерцијалних медијско-забављачких производа и отуђено од науке апстрактношћу и високопарношћу академског језика, па је тако изгубило способност да се одушеви чињеницама да на прва филозофска питања још увек није пронађен одговор.

Шта је метафизика данас и ко се њом бави, како се филозофска питања класичне антике преводе на језик модерности, како се филозофска радозналост супротставља интелектуалној равнодушности, и где је место човека унутар изгубљеног хоризонта свемира, разговараћемо са филозофом и књижевником Филипом Грбићем.

Аутор Гозбе: Никола Танасић