Читај ми!

Скулптуре и фотографија

Иван Грачнер, Јована Туцовић, Тејка Пездирц

Изложба „Области трансформације” отворена је синоћ у Кући легата и представља дела трију уметница: српске вајарке Јоване Туцовић, словеначке вајарке Тејке Пездирц и јапанске фотографкиње Акико Кога.

Како историчарка уметности Канако Јамасаки Вукелић наводи у тексту каталога, изложба „Области трансформације” истражује дијалог између три уметничка приступа који се баве људским телом, простором и трансформацијом материјала. Кроз људску фигуру која је алегоријског карактера, Јована Туцовић истражује однос према нашем унутрашњем бићу, сећању или миту. Материјал од ког су скулптуре направљене игра кључну улогу у преношењу емоције посматрачу, што најбоље можемо видети на примеру скулптуре „Ти и ја”. Херметични загрљај два детета одише снажном симболиком и динамичношћу, а хладни метал и топли тонови смоле стварају контраст и хармонију.

Тејка Пездирц у својим радовима користи мермер као основни материјал у обликовању скулптура које постају просторне инсталације. Набори и глатке површине камена у њеним радовима асоцирају на делове људског тела, евоцирајући осећај сензуалности и интиме, као и непрестане присутности наших унутрашњих органа који остају скривени од очију, али увек присутни у нашем физичком искуству. Интервенцијом у простору око скулптуре ауторка вешто оставља поље интерпретације отвореним.

Акико Кога, јапанска фотографкиња, кроз своје црно-беле фотографије забележила је тренутке у простору усмеравајући пажњу на одсутност људских фигура, али истовремено чувајући трагове прошлих времена. Њен рад „Прва глава: Поклон Милану Туцовићу” осликава промене у простору и архитектури, са посебним освртом на зграду Амбасаде Србије у Токију, која је срушена 2019. године, али чији се гласови и сећања још увек одражавају у њеним делима.

У Златном пресеку гошћa ће бити Јована Туцовић.

У другом делу емисије најавићемо самосталну изложбу вајара Ивана Грачнера „Конзервирано сунце”, која ће бити отворена сутра, 5. децембра у Музеју Зептер. Изложба ће бити пропраћена каталогом у којем се налази текст историчара уметности Саве Поповића. Он је у свом тексту истакао да виталистички дух Грачнерових скулптура не почива само у материји дрвета које поседује тај потенцијал по себи, већ је уграђен у сам обликовни поступак. „Посве апартно од оног како расте и развија се српска скулптура данас, стоји дело Ивана Грачнера које цепа простор и пара небо. Његови ᾽тотеми᾽ расту у осетљиво одмераваним и одмереним односима величина и прецизно фиксираним местима где се фрагменти ᾽љубе᾽ пружајући се увис. Кроз љуску његових махом апстрактних, геометријских композиција продире јасно осећање животне снаге… Уметник увек допушта материји да говори својим језиком било да се ради о дрвету, металу или комбинацији ова два за која се најчешће одлучује. Ауторова спонтаност у стварању има извесно одјек у доживљају дела. Без пуно речи она – скулптура Ивана Грачнера је у свом исказу речита и упечатљива”.

Иван Грачнер је гост Златног пресека.

Емисију води Тања Живковић.

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове