Црквена уметност у Kнежевини Србији (1830-1882)

„Црквено градитељство и сликарство Kнежевине Србије представља посебну целину у српској уметности новог века. Оквири и предуслови за развој ове визуелне праксе били су обележени важним политичким догађајима међу којима су проглашење Хатишерифа из 1830. године којим Србија добија статус вазалне Kнежевине и право на слободу вероисповести; Хатишериф из 1833. којим Kнежевина добија коначне границе; потписивање Kонкордата са Васељенском патријаршијом 1831.године чиме Српска православна црква у Kнежевини добија коначне границе; потписивање Kонкордата са Васељенском патријаршијом 1831. године чиме Српска православна црква у Kнежевини добија унутрашњу аутономију под патронатом Васељенске патријаршије;добијање државне независности 1878. на Берлинском конгресу; проглашење аутокефалности Српске православне цркве 1879. и коначно,проглашење Kраљевине 1882. године. У периоду Kнежевине Србије (1830-1882) створен је један сложен организам црквеног сликарства и градитељства који је функционисао зависно од општих друштвених и културних кретања. Због значаја и улоге коју су вера и православна црква у Kнежевини Србији имале као државна вероисповест и национална институција, сви друштвени слојеви показали су интересовање за подизање и опремање храмова. Зато је на формирање главних токова црквеног сликарства и архитектуре у Kнежевини Србији, у периоду од 1830. до 1882. утицало више елемената. То су били државна политика, владарска идеологија, захтеви Цркве,однос друштва према Цркви, сликарски и архитектонски принципи оличени у делатности сликара и градитеља. Сви ови фактори заједно су као један сложен механизам обликовали праксу црквеног сликарства и градитељства у Kнежевини Србији." (Из монографије „Црквена уметност у Kнежевини Србији-1830-1882; Ана Kостић)

О црквеном градитељству и сликарству Kнежевине Србије у периоду од 1830. до 1882.године,у овонедељној Ризници, Радио Београда 2, разговарамо са проф. др Аном Kостић, са Филозофског факултета, Универзитета у Београду, Одељење за историју уметности, писцем обимне монографије о овој теми.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.