Четрдесет година „Позитивне географије“ – универзалност Бајагине локалне поетике

Гост „Гозбе“: Милош Јовановић

Када је професор Мирко Зуровац на својим предавањима критиковао релативизам у естетици, имао је обичај да пита зашто се у мору различитих критеријума, укуса и модела вредновања људима некако увек допадају иста уметничка дела. У тим ситуацијама, професор је увек и без остатка наводио два примера – Бетовенову Девету симфонију и Келнску катедралу. А да је био склон модерној српској и југословенској поп култури, могао је да помене – Бајагу. Његов музички опус успева да захвати цели културни простор бивше Југославије и да превазиђе читав низ традиционално непремостивих баријера и граница, по којима су се као по шавовима поцепале и бивше Југославије, али и друштва на постјугословенском простору. У свету непомирљивих политика идентитета у коме је „музика коју слушаш“ твоје есенцијално својство и „ригидни десигнатор“, Бајаги је пошло за руком да га слушају – сви.

Песме Бајаге и Инструктора могу да се пуштају у Макарској на мору и на екскурзији на Златибору, на викенду на Палићу или у градској гужви у Београду, он је добродошао и у кафани, и на сплаву, и на свадби, и у играоници, и у Арени, и у кафићу, и у филхармонији и уз гитару поред ватре, њега ће радо слушати и рокери и народњаци, и панкери и репери, и професионални музичари и клинци који знају три акорда на гитари. Укратко, „и војници у рововима, и лудаци по крововима“. Креативни домети овог бенда заиста описују једну „позитивну географију“, пробијајући се кроз старе политичке и националне пизме и уједињујући Србију, Југославију и шире Словенство око љубавних песама и добре музике. Ова универзалност специфичне поетике по којима се Бајагине песме лако препознају представља занимљиву загонетку за теоретичаре уметности и поп културе, утолико пре, што су препознатљиве по управо локалним, београдским мотивима и естетици која није разводњена до бездушних и безличних заједничких садржалаца, већ прелази границе самоуверено и без компромиса, таква каква јесте.

У чему је тајна Бајагине универзалне допадљивости, која магија претвара апсурдне риме и баналне теме у трансгенерацијски евергрин, шта је „позитивна географија“ и како се шири, и које је место Бајаге и Инструктора на српској, југословенској и широј европској културној сцени, разговараћемо са новинарем и теоретичарем поп културе Милошем Јовановићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић