Зашто деца убијају?

Гошћа: др Тамара Џамоња Игњатовић

„Многа се објашњења нуде зашто долази до пуцњаве у школама. Нека су заснована на истраживањима, нека се темеље на написима новинара и извештача након пуцњаве. Уобичајена објашњења се фокусирају на проблематику као што су утицаји насилних видео-игара и филмова, одбацивање од стране вршњака, депресија и помисли на самоубиство, лака доступност оружја, нежељени ефекти психијатријских лекова, утицај претходног вршњачког насиља, као и последице тога што је особа усамљена, не учествује у школским активностима и није адекватно социјализована.”

„Следеће може изгледати очигледно, али ипак треба рећи: школске убице су поремећени појединци. То нису обична деца коју су вршњаци малтретирали све до извршења одмазде. То нису обична деца која су играла превише видео-игрица. То нису обични клинци који су само желели да буду познати. То једноставно нису обична деца. То су деца са озбиљним психичким проблемима. Ова чињеница се у извештајима о школским убицама често запоставља или минимизује.”

Ово пише Питер Лангман, професор психологије чији се текстови и препоруке за повећање безбедности у школама цитирају у америчком Конгресу и који поседује базу са 400 докумената на више од 60.000 страна о школским пуцњавама.

Са др Тамаром Џамоњом Игњатовић, професорком психологије на Филозофском факултету, у данашњем Степенику разговарам о књизи Питера Лангмана „Зашто деца убијају?”

Разговор води Светлана Јајић.