17:30
Четири инструмента у првом плану
У данашњем Аутограму уредница Горица Пилиповић представља необично и занимљиво дело једног мање познатог композитора – то је Синфонија кончертанте у Ес-дуру за клавир, мандолину, трубу, контрабас и оркестар Леополда Кожелуха.
Један од најзначајнијих чешких композитора у Бечу у другој половини XVIII века, Кожелух је, стигавши у аустријску престоницу као 30-годишњак 1778, полако стицао репутацију као одличан пијаниста, педагог и композитор. Већ три године касније могао је себи да дозволи да одбије позицију дворског оргуљаша у Салцбургу где би наследио Моцарта. А три године после тога већ је сам објављивао сопствена дела. Године 1791, круна његовог успеха у високим круговима била је поруџбина кантате за крунисање Леополда II у Прагу за чешког краља. Пошто је Фрања II ступио на аустријски престо 1792. Кожелух постаје капелмајстор камерне музике и дворски композитор. Његов утицај био је толики да је, као пијаниста и клавирски педагог, фаворизовао свој инструмент у односу на чембало чију је употребу потискивао. Као композитор посветио се такође клавиру, написавши 55 соната, 65 трија и 23 концерта, али је компоновао и симфонијску и вокалну музику. Његове опере и балети, међутим, углавном су изгубљени.
.jpg "Никола Фаго")
Коментари