Милош Илић: Медвеђа зима

Аутор драме ствара велику метафору људског повиновања огољеној сили која поништава све цивилизацијске обзире и све хуманистичке вредности.

. Емпатија према другим људима нестаје, а једини циљ постаје ‒ како преживети и надживети друге. Кроз своју причу, аутор сецира и анализира путеве повратка људског друштва његовим прималним инстиктима.

Милош Илић нас уводи у атмосферу природне катаклизме у виду незапамћене хладноће услед које становништво једног града бива изложено глади. Комуникација са остатком земље престаје, па самим тим и снабдевање намирницама, довод струје и грејање. Грађани спасавају своју децу војничким транспортима на сигурнија места, где ће моћи да преживе. Одрасли људи остају у ледом окованом граду надајући се да ће моћи да преживе секући и ложећи дрва, штедећи на храни и ловећи дивље животиње које изненада преплављују град. Сурови услови живота воде их према канибализму, али и пре него што канибализам узме маха, у град силази огромни медвед којег не успевају да убију, али који њих успешно убија. Грађани, да би преживели, почињу и сами да му приносе жртве.

Улоге тумаче: Синиша Убовић, Милан Михаиловић, Дубравко Јовановић, Сена Ђоровић, Андреј Шепетковски, Ваја Дујовић, Петар Михаиловић и Бранислав Платиша

Лектор: Олга Бабић

Музички уредник: Драган Митрић

Тон-мајстор: Зоран Узелац

Редитељ: Зоран Рангелов

Уредница емисије: Мелина Пота Кољевић

Продуцент Драмског програма: Александра Рајић Жикић

Производња: Драмски програм Радио Београда, октобар 2002.