Феномен новог Хладног рата

Кованица ,,Хладни рат`` дала је упечатљив и препознатљив жиг времену жестоких судара западног и источног блока предвођених Сједињеним Државама и Совјетским Савезом. Деценијама у којима су две сучељене силе и њихови савезници користили сва расположива економска, политичка, војна и пропагандна средства како би поразиле или барем понизиле противника. Поред трке у наоружавању две стране надметале су се и у култури, науци, спорту. Гледано из западног угла, био је то судар „слободе и демократије" с једне стране и „тоталитарне диктатуре" с друге, сукоб тржишне и планске економије. На Истоку је ситуација доживљавана као борба против империјалистичког капитализма.

Две суперсиле, избегавале су директни војни сукоб, али су неколико пута  – током блокаде Берлина (1948), Корејског рат (1950) и Кубанске кризе (1962) довеле планету на руб катастрофе. Најпознатији хладноратовски „производи" били су гвоздена завеса у Европи и граница дуж 38. паралеле која и данас дели две корејске државе. Рушењем Берлинског зида и распадом СССР-а улазимо у доба новог америчког века где Сједињене Државе постају једина глобална војна и економска суперсила.

Међутим у претходних неколико година сведоци смо промена. Серија криза, мноштво сукоба, нарушена равнотежа снага између великих играча, губитак поверења, тензије унутар земаља. Модерни глобални поредак се преобликује и у току је нова подела карата. Да би се могуће катастрофалне последице отклониле, кључни су дијалог и дипломатија. А кључно питање је - ко може сукобљене стране да доведе за заједнички сто.

О изазовима савременог света, решавању сукоба, сарадњи и новом Хладном рату данас за емисију Речено и прећутано говоре адвокат Милан Париводић, бивши министар за економске односе са иностранством и Александар Митић, научни сарадник института за међународну политику и привреду.

Емисију приредио и води Марко Ђурић.