Читај ми!

Повратак отписаних - рана авангарда у књижевноисторијској свести

Резервна култура и Зенитодадаизам у српској књижевности

 Зашто је рана авангарда "Гордијев чвор" српске књижевности, камен спотицања у време када је деловала (20-их и 30-их година 20. века), али и касније, кроз званичну књижевну историју, а могло би се рећи и све до данас, питање је на које студија Василија Милновића Резервна култура: традиција и рана авангарда у контексту српке књижевности покушава да одговори.

У овој полемичној и провокативној књизи аутор испитује авангардне артефакте, дела радиклане уметничке праксе, неких од наших најзначајнијих књижевника (Винавера, Црњанског, браће Мицић, Д. Алексића, Р. Петровића), нудећи могућност за нову типологију и периодизацију међуратне српске књижевности. Но да ли је "авангардна култура резервна култура која се увек обнавља, васкрсава, на посве неочекиван начин, или је реч о Милновићевом револуционарном обрачуну са новом српском књижевноисторијском парадигмом утемељеном на антиавангардизму" (Г. Тешић) једно је од питања за нашег госта Василија Милновића.

Умемо ли да читамо дела ране авангарде? Ако су одређени авангардни уметници, пре свих зенитисти и дадаисти, били игнорисани од званичне књижевне критике и историје, какав је њихов статус у данашњој рецепцији, када је простор за испољавање уметничких слобода другачији?

Колико је код нас, и поред интернационалног успеха, познат и признат аутентични печат Мицићевог зенитизма, који су рефлекси Алексићевог дада покрета, шта је оно што чини језгро зенитодадаизма, јединствене појаве у нашој и светској авангарди, приближава нам Предраг Тодоровић, аутор студије Зенитодадаизам у српској књижевности. Као рекапитулацијом свог вишедеценијског истраживања на овом пољу, Тодоровић у својој књизи, такође полемички интонираној, настоји да "отписани" буду адекватно враћени у историју српске књижевности.

Уређује и води Соња Миловановић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом