Повратак отписаних - рана авангарда у књижевноисторијској свести

 Зашто је рана авангарда "Гордијев чвор" српске књижевности, камен спотицања у време када је деловала (20-их и 30-их година 20. века), али и касније, кроз званичну књижевну историју, а могло би се рећи и све до данас, питање је на које студија Василија Милновића Резервна култура: традиција и рана авангарда у контексту српке књижевности покушава да одговори.

У овој полемичној и провокативној књизи аутор испитује авангардне артефакте, дела радиклане уметничке праксе, неких од наших најзначајнијих књижевника (Винавера, Црњанског, браће Мицић, Д. Алексића, Р. Петровића), нудећи могућност за нову типологију и периодизацију међуратне српске књижевности. Но да ли је "авангардна култура резервна култура која се увек обнавља, васкрсава, на посве неочекиван начин, или је реч о Милновићевом револуционарном обрачуну са новом српском књижевноисторијском парадигмом утемељеном на антиавангардизму" (Г. Тешић) једно је од питања за нашег госта Василија Милновића.

Умемо ли да читамо дела ране авангарде? Ако су одређени авангардни уметници, пре свих зенитисти и дадаисти, били игнорисани од званичне књижевне критике и историје, какав је њихов статус у данашњој рецепцији, када је простор за испољавање уметничких слобода другачији?

Колико је код нас, и поред интернационалног успеха, познат и признат аутентични печат Мицићевог зенитизма, који су рефлекси Алексићевог дада покрета, шта је оно што чини језгро зенитодадаизма, јединствене појаве у нашој и светској авангарди, приближава нам Предраг Тодоровић, аутор студије Зенитодадаизам у српској књижевности. Као рекапитулацијом свог вишедеценијског истраживања на овом пољу, Тодоровић у својој књизи, такође полемички интонираној, настоји да "отписани" буду адекватно враћени у историју српске књижевности.

Уређује и води Соња Миловановић