Мирослављево јеванђеље: историја, политика и вера испреплетани

Тамара Огњевић и Небојша Јовановић

Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски ћирилички рукопис. Писано је у другој половини XII века за хумског кнеза Мирослава, старијег брата великог жупана Стефана Немање. Сматра се да је дијак Глигорије, чији се потпис налази на последњем исписаном листу, један од писара или минијатуриста јеванђеља.
 
Мирослављево јеванђеље је 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја, а у јуну 2005. године је уписано на листу УНЕСКА Памћење света (Memory оф the World). Народна библиотека Србије која је матична установа за заштиту старе и ретке књиге, прописала је да Мирослављево јеванђеље, може бити излагано само десет дана током једне године.

Од свог настанка, Мирослављево јеванђеље имало је статус српске реликвије. По свему судећи, овај јеванђелистар био је света књига на којој је вршена служба Божја приликом оснивања манастира Хиландар. Током наредних седам векова изношено је у свечаним приликама, као престоно јеванђеље .Године 1896, монаси поклоњају Мирослављево јеванђеље краљу Александру Обреновићу и од тада његова судбина креће необичним током... О томе шта пише у Мирослављевом јеванђељу, како је настало и како се судбина Јеванђеља преплитала са усудом српског народа кроз 20.век за емисију Речено и прећутано данас говоре Тамара Огњевић, историчарка уметности и Небојша Јовановић, историчар.

Аутор емисије је Марко Ђурић.