Вирџинија Вулф као инспирација

Сезону директних преноса из Метрополитена настављамо данас од 19 сати опером Сати Кевина Путса, добитника Пулицерове награде.

Ово дело постало је прави хит после концертне премијере марта 2022. у Филаделфији, било је приказивано пред распродатом двораном у Мету, а ове сезоне се враћа на сцену. Оригинални терцет легендарних дива – сопрана Рене Флеминг и Кели О`Хара, као и мецосопрана Џојс Ди Донато – репризира своје чувене портрете три жене из различитих епоха и простора чији су животи повезани посредством романа Вирџиније Вулф Госпођа Даловеј. Бас-баритон Кајл Кетелсен се такође враћа као писац на самрти Ричард, а Кеншо Ватанабе диригује ову упечатљиву продукцију коју као редитељ потписује Фелим МекДермот, адаптирајући ову срцепарајућу драму према чувеном роману Мајкла Канингема који је пак инспирисао и филм награђен Оскаром.

И књига и филм заправо реферишу на роман Вирџиније Вулф из 1925. који је у облику неке врсте наратива са паралелним амбијентима, док је у опери врхунска проза Вулфове и Канингема употребљена као полазна тачка за приказивање флуидног тока и двосмислености који вапе за музичком карактеризацијом.

Троделни просторни план опере је суштински аспект приче. Први амбијент је Ричмонд, мирно предграђе Лондона где је Вирџинија Вулф живела са мужем Леонардом док је писала свој роман током 1923. Друго место радње је Лос Анђелес 1949, где Ден и Лора Браун настоје да се прилагоде начину живота америчког предграђа тог времена. Трећи амбијент је Менхетн крајем прошлог века, где се Клариса Вон спрема да организује забаву за песника Ричарда који је на самрти јер болује од Сиде.

Прилагођавајући роман оперској сцени, Путс је настојао да следи различите перспективе главних јунакиња у њиховим одвојеним димензијама. Музика везана за сваку од три хероине има свој посебан стил: нека врста огољености за Вулфову, са хармонским променама које рефлектују њену изражену менталну нестабилност; одговарајући лаки поп-сензибилитет за учмали приградски конформизам који окружује Лору Браун, и богати, живописни звучни пејзаж за Кларису, који евоцира вибрантност Њујорка. У почетку ови музички светови егзистирају као засебни ентитети, али током опере они превазилазе границе времена и простора, преклапајући се све више.

Радња опере одвија се у току само једног дана. Дакле, Клариса је у Њујорку 1999, Вирџинија у Ричмонду, у Енглеској 1923, а Лора у Лос Анђелесу 1949. Хор репрезентује Вирџинијине мисли и доноси прву реченицу романа Г-ђа Даловеј на којем она ради. Клариса и њена партнерка Сали припремају свој стан за забаву исте вечери у част Кларисиног најбољег пријатеља, писца Ричарда, који умире од Сиде. Лежећи у постељи, Лора Браун чита Вирџинијин роман. Ужаснута је кад помисли на своје мајчинске и супружничке дужности пошто је данас рођендан њеног супруга Дена, а њен мали син Ричи је чека да сиђе. Одлучила је да се реши сваке анксиозности тако што ће се вратити Г-ђи Даловеј. Свака јунакиња на свој начин пролази кроз догађаје тог дана, а опера се завршава тако што се све три нађу заједно у димензији којом се превазилазе време и простор и где оне коначно могу да спознају једна другу. Задивљене су што све време, док оне живе своје животе осећајући се усамљено, постоје и неки други људи који се осећају на исти начин, који утичу једни на друге и који то чине не разумевајући како.

Током паузе имаћемо разговоре са протагонистима и најавити наредни, тј. последњи пренос у овој сезони. Водитељке у студију Радио-Београда 2 су Исидора Бован и Маја Чоловић-Васић.