уторак, 30. апр 2024, 17:30
Моцартова серенада
Шта је серенада представљала у XVIII веку можемо видети на примеру таквих композиција у опусу Волфганга Амадеуса Моцарта.
Серенаду бр. 10, познату под називом Велика партита, у данашњем Аутограму представља Горица Пилиповић.
У Моцартовом опусу постоји читав низ дела која су негде између камерне музике и симфоније, концертне сале и отвореног простора, солистичког и симфонијског третмана инструмената. Већина таквих композиција је настала наменски, за неку свечаност и сл. те су лакшег карактера, у складу са дотичним друштвеним догађајем. Дивертимента, касације и серенаде чине ту специфичну групу. Сматра се да су таква дела мање писана за вечност и да више поседују непатворени дух XVIII века од гудачких квартета или симфонија. Међутим, има и изузетака. Многе Моцартове симфоније у италијанском стилу, на пример, инфериорније су од неких његових серенада у погледу композиционе технике и озбиљности приступа.
.jpg "Сигурд Исландсмон: Реквијем")
.jpg "Милица, Анастасија и Софија: Савладај немачки")
Коментари