Резолуција о Сребреници и будућност Српске

У седишту Уједињених нација у Њујорку поподне ће бити представљена Резолуција о Сребреници. Овим документом предвиђа се увођење "Међународног дана сећања на геноцид у Сребреници 1995. године". Иза назива ове резолуције крију се многе недоумице о истини и природи злочина као и о правној позадини, политичким и геополитичким аспектима самог документа.

О резолуција ће се ипак, за две недеље, гласати на седници Генералне скупштине Уједињених нација. Предлагачи, Немачка и Руанда и још 18 коспонзора желе да се 11. јул прогласи међународним даном сећања на Сребреницу, да се осуди свако порицање геноцида и величање одговорних за злочин. Позива се, такође, на увођење "дана сећања на Сребреницу" у образовне системе свих чланица УН.

Припреме за доношење резолуције, очито је, давно су почеле а лобирање за њено усвајање траје недељама. "Српски свет има крваве темеље а српски народ претворен је у таоца злочина почињених у његово име. Због тога је потребна резолуција, да би га ослободила". Овако један од бивших функционера Хашког трибунала образлаже нужност усвајања резолуције о Сребреници. У српском свету, наравно, овакви погледи буде отпор, сумње и стрепњу.

Шта је прави циљ резолуције, зашто је за њу изабран садашњи тренутак, да ли ће у УН добити двотрећинску већину и бити усвојена и какве би краткорочне и дугорочне ефекте могла да има за Речено и прећутано говоре професор Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије и професор Милимир Мучибабић, члан Сената Републике Српске.

Аутор емисије је Радован Пантовић.