Гaлантно доба

Који период у историји музике називамо галантно доба и зашто га тако називамо? То је тема емисије Време музике коју уређује и води Горица Пилиповић

„Бити галантан, у глобалу, значи настојати задовољити”, рекао је Волтер. Термин којим је током XVIII века означавана музика са периодичним, тј. правилно структурисаним мелодијама уз лаку пратњу, односио се и на одговарајући начин њиховог извођења. Стара француска реч која се до половине XVII века односила на вредност, сада је уступила место новијем значењу којим се наглашавала друштвена или љубавна грациозност. Наслови попут: „Галантна Европа” (Андре Кампра), „Галантне Индије” (Жан-Филип Рамо), „Сонате а кватро или галантни и забавни разговори”(Луј Гилмен), те „Галантне свечаности” (Карл Хајнрих Граун), треба да се тумаче на тај начин. Чувена слика Антоана Ватоа само је допринела моди тог термина који се у теорији музике појавио 1713. године у студији немачког композитора и теоретичара Јохана Матесона, под насловом „Новостворени оркестар или универзална и темељна упутства помоћу којих ће један галантни човек постићи савршено разумевање величанства и достојанства племените музике”.