Игра смрти

Данс макабр или игра смрти, као алегоријски концепт који је још од средњег века означавао незаустављиву моћ смрти, нашао је своје место у свим уметностима, па наравно и у музици.

У данашњој емисији Време музике, коју уређује Горица Пилиповић, видећемо како су овај мотив обрадили разни композитори.

Ова тешка тема у музици може да звучи чак и полетно. Ликовно је традиционално била представљена плесном процесијом живих и мртвих, при чему су ови први били поређани по хијерархији – од папе и цара до жене и детета, а мртви би их водили у гроб. Сетимо се одговарајуће сцене из антологијског филма „Седми печат” Ингмара Бергмана. Ова симболика игре смрти датира још из поезије XIII и XIV века, а сасвим сигурно је добила још већи замах после епидемије куге и Стогодишњег рата, који су опустошили Европу. Поред подсећања на неизбежност смрти, она је позивала и на покајање, представљала је опомену за живе. Видећемо како су ову тему обрадили Франц Лист, Камиј Сен-Санс, Густав Малер, Дмитриј Шостакович и Модест Мусоргски.